Različitost je ok, ne ujeda

Čim ne razmišljaš kao drugi, budi siguran da ćeš se naći na stubu srama. Čim ne deliš nametnuto ista mišljenja – kamenovanje u najavi. Odakle ti pravo da imaš svoj stav, ti mali mišu? Ko ti je dozvolio da štrčiš iz gomile? Ko si bre ti, da misliš svojom glavom?

Većina ljudi idu kroz život kao po nekoj komandi, nižu se na štanc traci, gde ih na kraju čeka ugradnja kolektivnog zaglupljivanja: jedan boc i čipovan si. Sad si slobodan da se umešaš međ’ ostalu raju, sad si isti kao oni. Ništa na tebi ne štrči, ne odskače... Dobro je, siguran si. Neće ti niko ništa. Misli kao svi, ne dozvoli svom pogledu na život ni slučajno da skrene levo – desno. Samo napred gledaj, sapage ne skidaj.

Neću! Ne mogu! Ne želim!

Nisam deo mase, niti to želim da budem. Ja sam ja, a ne Vi. Moje oči ne vide kao vaše, moje uši ne čuju isti ton koji možda vi čujete, i takvog ga doživljavate. Moje srce je široko otvoreno za sve, bez obzira ko ste, odakle ste, i šta radite. Za mene ste ili čovek ili govno, nema treće.

Poštujem svakojake različitosti, jer takvi ste kakvi ste, i ja nisam Bog da vam sudim. Odakle onda vama pravo da sudite drugima? Ko vam je dao tu vlast da vi određujete šta valja, a šta ne? Jedva, bre, čekate neko nešto da kaže što se kosi sa vašim (možda ispravnim, a možda ne) mišljenjem, da biste ga dočekali na nož. Uvek imate spreman krst, da biste nekoga razapeli na njega. Vređate, pretite, pozivate na linč... Ma iz kog veka ste vi, da vas pitam ja? Inkvizicija vam nije ravna, jer ako ćemo iskreno, oni ljudi su bili zatupljeni, to je bio srednji vek. A ovo je, dragi moji, ako niste znali, 21.

Ako neko ima argumente za ono šta priča, ako je upućen u materiju, pa što ga ti, mali čoveče, miniraš? Šta ti sad pa tu smeta? Što odmah drvljem i kamenjem na njega? Svi smo mi različiti, i to je ona posebna draž ovog sveta. Pa da svi isto mislimo i radimo, bilo bi monotono. Zato dragi moji

Vodite ljubav, a nemojte (S)rat.

Marina Sabo