Razvod ne boli, bole batine

Ako te jednom udario, opet će. Veruj mi na reč. Čim si ti njemu prešla preko tog jednog šamara ili batina, on je dobio zeleno svetlo kod tebe. Postao je vlasnik tvog tela i uma, a ti njegova krpa. To ti je kao kad životinja nanjuši krv; kad je prvi put oseti na svojim nepcima... Gotovo je. I možda ne sada, možda tek za par meseci ili godina... Ali, opet će.

„Ja sam kriva, nije on takav“, „Ma to je samo faza, voli on mene. Promeniće se“... E, neće!

Prvo: zašto bi ti uopšte nekome to dozvolila, ili prešla preko batina? Manje vrediš od njega? Žensko si, pa moraš da trpiš? Ne! Ne! I opet Ne! Pred Bogom smo svi isti, svi imamo ista prava data po rođenju, bez obzira na pol. Niko nema pravo da ugnjetava tvoju slobodu, niko nema prava da kinji tvoju ličnost... Pa što bi mu ti to dozvolila?

Još ako imate decu, pa beži ženo, spasavaj i sebe i njih. Pogotovo njih. Jer, koliko ja znam, deca bi trebalo da budu na prvom mestu, ona su najvažnija. Njihovo mentalno stanje zavisi od okoline u kojoj odrastaju. Neretko žrtve nasilnika postaju i sami nasilnici, neki budu skloni i suicidu, i to sve zato što ti nisi imala hrabrosti da staviš tačku. Da kažeš: dosta! I ne znam, draga moja, da li si ti svesna koliko tvoje dete, ili tvoja deca, pate dok gledaju kako te on lema? Znaš li ti da više boli kada vidiš kako se tvoja majka muči, kad joj se telo lomi pod pesnicama bezumnika, nego kad i tebe taj isti zlotvor tuče? Znaš li ti da si ti isto saučesnik u tom sistematskom uništavanju dečije psihe? Mislim da ne znaš.

Jer, da znaš, ne bi to trpela. Skupila bi hrabrost, stvari i decu, i otišla što dalje od tog pakla. Pobegla bi glavom bez obzira, jer nikada neće biti bolje. Ne vredi lepiti polupano, u ovom slučaju, to je tvoj život. Samo objasni deci da im tata i dalje ostaje tata, da će on tu ulogu imati ceo život. Deca su mala i ne razumeju svet odraslih. Moraš im strljivo sve objasniti, jer može da se desi da se pobune protiv tvog odlaska i razvoda, pa ti odustaneš. To ne smeš nikako da dozvoliš sebi. I baš te briga šta će ko da kaže. Niko od njih ne trpi to što ti trpiš. Nikome od njih ne puca kičma pod batinama, i niko te ne pita je l’ ti nešto treba, gladna li su ti deca, pa što bi se ti onda nekome i pravdala?! To je samo komšiluk, i on će uvek da ogovara, a tebe to ne treba da zanima.

Tvoje je samo da napraviš korak. Samo jedan korak te deli od slobode i tvoje sreće. Jedan korak do izbavljenja.. Napravi ga.

Marina Sabo