Rešite se stresa lako i bez ulaganja

U nekom momentu svog života shvatiš da:

1. Ljudi lažu. Bez izuzetaka.
2. Biti saosećajan znači biti uvek na raspolaganju svima koji imaju realne ili umišljene probleme, i rešavati ih skoro pa umesto njih. 
3. Nikada se ne može promeniti činjenica da je neko loš čovek.
4. Koliko god da je ljudi oko tebe u životu, umrećeš sam, kao što si se sam i rodio.

Čini se da je poenta življenja, kao i najbezbolniji način da kroz život prođeš neoštećen – biti budala. Neki se naprosto rode takvi, a neki to moraju da nauče da bivaju. Tako zaobilazimo mnoge situacije koje nam ne odgovaraju po mnogo čemu, jer kad god neko kaže „pa eto, posavetuj se sa njim“, odgovor bude „ma pusti njega, on je budala“. Tako vas niko ne smara svojom životnom istorijom, niko vam ništa ne traži, nikoga nije briga kako ćete se ponašati, jer ste u očima te osobe deklarisani kao budala. Možda to, za one koji malo više pate od sujete i kosmički velikog ega, i nije najbolje rešenje, ali u vremenu u kome se zatrpavamo raznim korisnim i beskorisnim informacijama, ovo zaista deluje kao savršeno rešenje za izbegavanje raznih situacija koje nam troše vreme (koje bismo radije potrošili na nešto kvalitetnije), crpe energiju, kidaju živce, itd.

Međutim, nije baš tako lako biti budala. Pogotovo ako si malo pametniji i ako si imao kućno vaspitanje, koje te je oblikovalo kao osobu koja je spremna da ispoštuje svakog i svačiji impuls. Ali da, danas budale prolaze najbolje. Praviti se lud, glup i blesav je nešto što treba dopisati u svaki napisani priručnik novokomponovane psihologije na temu „Kako se rešiti stresa“. Ova metoda čini se delotvornijom čak od meditacije ili neke druge transcendentalne metode opuštanja. Pritom, oduzima najmanje vremena i ne košta ništa, za razliku od ostalih.

Ova metoda je takođe najdelotvornija i kod one četiri stavke koje su iznesene na početku teksta. Ne može nas niko da laže, koliko mi možemo da se pravimo budale, od budale niko ne traži savet, mišljenje, itd. U očima lošeg čoveka, najbolje je biti budala, jer on svakako nema dobro mišljenje ni za koga, a praveći se budala, uskratili ste mu mogućnost da uživa nervirajući vas. I ono najbitnije: svaki čovek živi u nadi da neće umreti sam, iako praktično, to nije izvodljivo. Budale su se unapred spremile na to, jer budale uvek umiru same. Doduše, isto kao i ostali ljudi, ali to nešto ranije shvate.  

Ivana Pekić Malimarkov