San

San je želja

u kojoj živimo budni,

čak i onda

kada nam se na oči

spusti veče.

U svakoj želji

žudimo

za odmorom i mirom

i za tajnom

što nam grli dušu.

Mir nas

ispunjava do

dubine vlastite krvi

u plamenu.

San je želja

u kojoj živimo budni,

čak i onda

 kada nam se na oči

spusti veče.

Ne tako davno napisala sam ovu pesmu kada nisam ni znala šta znači pojam sadašnji trenutak. Vrlo nesvesno sam radila, verovatno to još uvek i radim, da do nekih stvari dođem a ne znam ni sama kako sam do njih došla. Ovih dana sam shvatila suštinu delovanja sadašnjeg trenutka i kako se ostvaruju želje.

Elem, verovatno nisam sve shvatila do kraja, možda i ne treba u ovom trenutku, ali zar je bitno da se zna na koji način funkcioniše struja, ako na šporetu možeš da skuvaš ručak? Možda je i bitno, ali ne i u ovom trenutku.

Šta želim reći?

Kada nešto silno želimo da nam se ostvari u životu, mi zapravo vršimo pritisak na našu želju. Mi stalno pričamo o tome, mislimo, očekujemo, u krajnjem slučaju nerviramo se kada nam krene u neželjenom pravcu.

Šta onda raditi u tim trenucima?

Meni je trebalo čitavih sedam godina da shvatim kako sve to funkcioniše, kako funkcioniše ostvarenje želje. Kada mi poželimo nešto, naravno, trebamo s vremena na vreme da pomislimo na želju, tj. da vizueliziramo, ali ne i da postanemo opsesivni i da sami sebi crpimo energiju zbog toga. Ono šta sam ja uradila u svojoj poslednjoj želji je da sam je otpustila. Otpuštanje želje je jedan od najsloženijih koraka ka njenom ostvarenju. Otpuštanje je proces koji traje, a tada nas Univerzum testira jesmo li spremni na to ili ne.

Dakle, šta treba činiti?

Potrebno je zamišljati želju sa puno ljubavi. U ovom procesu glavnu ulogu igraju vibracije, volja i raspoloženje koje gajite prema samoj želji. Potrebno je vizuelizirati, ali verno to činiti i veoma često. Najbitnije je da stvorite emociju sreće, da budete u njenom vrtlogu, na visokom emocionalnom nivou. Kada shvatite da ste srećni sami po sebi, bez ostvarenja želje, onda ste na dobrom putu da tu želju i manifestujete. Otpuštanje je filozofski posao - mi u stvari mislimo na želju, ali i ne mislimo. Zapravo, mi mislimo na želju, ali ne vršimo pritisak. Mi mislimo na želju samo onda kada smo srećni i kada želimo da budemo još više srećni. Mi mislimo na želju i u tom trenutku koristimo moć sadašnjeg trenutka.

Npr. želim novi auto, a sedim u kafiću i pijem sok. Sigurno se neću nervirati iz kafića što neko drugi ima bolji auto od mene, već ću piti sok i biću potpuno prisutna sebe u tom kafiću i razgledaću automobile sa puno pažnje. Sa puno pažnje popiću i sok, potrudiću se da osetim ukus svake kapi. Razumete šta hoću da kažem. Budite prisutni, ne budite daleko, budite u sadašnjošti ne u prošlosti, budite ovde ne tamo.

O budućnosti možemo misliti samo u sadašnjem vremenu. Samo u sadašnjem vremenu možemo govoriti o budućnosti, ako želimo da nam se takva i ostvari. Ako ja želim da vozim Mini Coooper S, pričaću da ga već vozim. I pričam, i mislim, i otpuštam, i ne mislim, radim neke druge stvari i puštam da Univerzum pronađe put do toga. Opuštena sam. Spokojna.

Da li sada razumete proces otpuštanja? Vidite li koliko on u stvari divan?

Nadam se da sam vam prenela malo ovonedeljnih impresija i da će vam jednako biti interesantno kao i meni.

I imajte jedno na umu da je

San  želja

u kojoj živimo budni,

čak i onda

kada nam se na oči

spusti veče.

Ana Berbakov