Seks – od smrtnog greha do seksualne revolucije

Hrišćanstvo, pa srednji vek potpuno menjaju pogled na seks i seksualnost. Seksa je bilo i u to vreme, jer da nije – ni nas danas ne bi bilo. Ipak, većina predrasuda i stereotipa o seksu i telesnim zadovoljstvima danas, zaostalo je iz vremena rigidnog hrišćanstva. Sin božji seks nije osporavao, ali ga nije ni afirmisao. Njegovi su učenici u prvim vekovima hrišćanstva poželjnu seksualnost sveli na rađanje i reprodukciju. Seks iz zadovoljstva bio je anatemisan.

Od orgija, slobodnog seksa, preko žene u “vlasti“ isključivo supruga, došli smo do tumačenja da je žena Satanina kćer! Seks postaje nepoželjan, jer odvlači pažnju sa molitve i religiozne smirenosti. Masturbacija, analni i oralni seks postaju smrtni greh. Uvedena je zabrana seksa pre braka, prva tri dana braka, nedeljom, sredom, petkom, tri dana pre Sv. Trojice, dva meseca pre Božića... Tako se mogućnost imanja seksa za supružnike svela na nešto malo više od deset puta u toku godine. Prirodu je teško obuzdati, pa u to vreme, iako zabranjena, kontracepcija doživljava svoj pun procvat. Fascinanto je šta su sve žene radile i stavljale u vagine, ne bi li se zaštitile od neželjene trudnoće! Uprkos tome što su prostitutke često završavale svoje živote brutalnom smrću, prostitucija je cvetala, bila legalna, a država je ubirala porez od javnih kuća.

Moglo bi se pomisliti da su, pojavom renesanse, stege srednjega veka počele da popuštaju. Po pitanju seksualnih navika i sloboda, to baš i nije bilo tako. Renesansa jeste konačno povezala pojmove Ljubav i Strast – mladim zaljubljenim ljubavnicima priznato je pravo na romansu i strast. Pa ipak, crkveni stav o ulasku žene – nevine – u brak, nije dovođen u pitanje. Kontrola žena, da ne padnu u iskušenje, bila je organizovana, od uže i šire porodice, komšiluka i crkve. Nevinost žene je morala biti sačuvana od Sotone. Kako se pokazalo, antiseksualna histerija tog vremena bila je zapravo kontraproduktivna, za tada važeći moral. Momci, u naponu snage i seksualne energije, okretali su se jedni drugima, jer su teško nalazili partnerke. Homoseksualnost je ponovo procvetala. I na koncu, baš u periodu renesanse sprovođene su najveće hajke nad “vešticama“, žene su masovno optuživane da su počinile greh nad grehovima – da su seksualno zadovoljile Sotonu lično.

Viktorijanska era donosi svoj vrhunac seksualnog licemerja. Žena se proglašava stubom porodice, a time i društva. Žena je imala biti supruga, dodeljeno joj je da rađa i vodi domaćinstvo, uz povremeno podavanje mužu.

Medicina je tvrdila da žena nema seksualnu želju, ali je zato muškarčeva proglašena za neuništivu. Da ne bi poludeli, razboleli se ili, ne daj Bože, umrli, muškarci su morali svoje seksalne apetite da zadovolje kroz neverstva i posete prostitutkama.

Početkom dvadesetog veka srednjevekovne predrasude se odbacuju. Seks je za samo nekoliko decenija odbacio status tabu teme. Kroz par generacija, ljudi su drastično promenili svoj odnos prema seksualnosti, i seks postaje prvorazredno društveno pitanje. Bio osporavan ili ne, Frojd je širom otvorio vrata spavaće sobe. Uz ženske magazine, radio i bioskop, žene shvataju da mogu biti mnogo više od skrušenih šiparica koje čekaju da ih neki baja pretvori u domaćice. Te su žene načele viktorijanski moral, uvodeći najpre promene u modi – garderobi, frizuri, šminkanju. One u centar pažnje stavljaju svoje uživanje, utirući tako put za laku pobedu hipika iz 60-ih.

Radikalni pomak dešava se tokom 60-ih i 70-ih godina, razvojem subkulturalnih pokreta, koji seksualne slobode stavljaju u centar pažnje. Odbacuju se predrasude o homoseksualnosti, a žena je dosegla ravnopravnost i u krevetu – priznato joj je pravo na seksualni užitak. Zagovarana je slobodna ljubav i seks bez ograničenja. Brojni stereotipi o seksu su srušeni.

- nastaviće se -

(izvor G. Brkić, Seks kroz vekove)

Aleksandra Kivela