Um sunca isceljuje strah

Kada govorim o Zakonu privlačnosti i delovanju pozitivnih misli, gotovo u svakom trenutku celo svoje znanje sprovodim u delo, istražujući magični svet Univerzuma. U tom procesu, život mi šalje povratnu poruku-reakciju, iako baš nisam uvek svesna toga. Šta želim reći?

Ako kažemo:

Mi ne moramo da budemo nesrećni.

Mi ne moramo da budemo bolesni.

Mi ne moramo da budemo nervozni.

Niko ne želi da bude nesrećan, bolestan i nervozan. Da li se slažete? Sigurna sam da je tako. A da li se slažete da, čitajući ove rečenice, ne osećate baš nikakav boljitak? Da li i sami osećate da ovde nešto ne vibrira dobro? Rečenice koje ukazuju na našu želju da budemo to što sada jesmo, a to što ne želimo da budemo, nas samo sputavaju da dođemo do cilja. A cilj je da se uvek osećamo dobro. Kada kažemo neću da budem nesrećan, nervozan, bolestan, debeo, tužan, mi ništa ne činimo da to predupredimo, već doprinosimo da se tako još više osećamo. Kada kažemo ja neću to i to da radim, mi zapravo tu radnju još više aktiviramo. U takvim željama i rečima, naše vibracije padaju na stvari koje ne želimo da imamo. Jedna moja drugarica se skoro žalila na vreme. Pogledala je kroz prozor, i rekla: Vreme je grozno, ova kiša je odvratna, nebo je sivo, spava mi se, umorna sam, osećam se bljak. I zaista joj je tako bilo. Zračila je takvom bljak energijom, a na kraju dana ju je čak i glava zabolela. Da se ne bih osećala kao ona, i ja sam pogledala kroz prozor i pomislila kako ova kiša svira na prozoru, stepuje kao Fred Aster i Džindžer Rodžers, ili kako je vreme idealno za ljubavnike i za jedan lep za čaj sa rumom i neku finu muziku. Baš sam pomislila kako je ovo divan londonski dan, stvoren za kupovinu novog kišobrana. I znate šta mi se desilo posle dva sata – na poklon sam dobila prelepi mali narandžasti kišobran. Od tada sam shvatila da bi za mene bilo bolje da pažljivije biram misli i reči, da umesto što bih rekla da ne želim da budem nesrećna, bolesna i nervozna, kažem želim da budem srećna, zdrava i zadovoljna, da ne kažem ovo je loš dan, nego da nije dobar. Univerzum ne prepoznaje negaciju, jer naš um baca akcenat na ono što se realizuje iza onog ne. Naše vibracije se po svojoj jačini razlikuju na skali:

1. Ne želim da budem nesrećna

2. Zar ne bi bilo loše da promenim raspoloženje

3. Bilo bi lepo da budem srećna

Vidite li sami kako sopstvenim rečima i mislima podižemo već usahlu vibraciju od nesrećnog i tužnog, ka srećnom i zadovoljnom? Kada naš um počne da razmišlja sa stanovišta večne istine i načela, a ne sa stanovišta straha, onda počnu da nam se dešavaju blagodeti života. Ako bismo posmatrali kroz ugao Zakona privlačnosti, to bi onda bio treći korak ka privlačenju cilja, a zove se otpuštanje želje. Otpuštanje je jedan od najkompleksnijih koraka na putu ka ostvarenju cilja. Za njeno ostvarenje potrebna je hrabrost uma. Šta god da naš svesni um pretpostavlja i veruje da je istina, na to će naša podsvest prihvatiti i dovesti do ostvarenja. Za srećan život, potrebna je pre svega vera u sebe, vera u sunce uma, dobru sreću, božanske puteve, u to da mi zaista zaslužujemo sve blagodeti života. I da znate šta – zaslužujemo.

Ana Berbakov