Upotreba čoveka

Iako se ljudi večito bune protiv takve pojave, ja zbilja nemam ništa protiv kad me neko zove ako mu nešto treba. Makar to bilo samo u takvim situacijama.

Slabo me interesuje da li me neko iskorišćava ili ne; prosto ne vidim takvu količinu svoje bitnosti da bi ikome stalo da baš mene iskoristi! Ne osećam se ni kao budala, ni kao „dobra za zloupotrebu“, ako me neko ne cima da me pita kako sam, al' me cima kad mu nešto treba. Čekaj, što bi me pa i pitali kako sam? Ko danas ima vremena da pored trilion obaveza razmišlja o tamo nekoj meni ? Čak i da mu padnem na pamet, možda u tom momentu nije ni pri telefonu, ni pri kompu, ni pri dobroj volji. Nemam problem s tim. Čak, i ja se tako ponašam, pa bi bilo krajnje licemerno da drugima na istom zameram. Al' ako mogu da pomognem, pomoći ću. Ni zbog kakve dobrote ili tome sličnom, već iz sebičluka. Ja se dobro osećam kad sam korisna, a šta taj kome koristim misli o tome, zabole me. Nit' mogu da promenim, nit' pa hoću.

Zato, slobodno me zovite samo ako vam nešto treba. Osim u sledećim situacijama:

Ne zovite me da vam pomognem u smišljanju načina da nekom nešto smestite. Ne dolazi u obzir, pa da ste mi iz oka ispali! Zovite me da pomognem da negde nešto smestite, na primer zimnicu u špajz.

Ne zovite me da mi kukate na svekrvu/taštu, ako ste već pristali da živite u zajednici. Zovite me ako treba neki arpadžik da se okopa, i tako mi fali fizičke aktivnosti.

Nikako me ne zovite da špijuniram i pljujem s vama bivše i sadašnje momke, devojke, muževe, žene, decu, strine, tetke po društvenim mrežama. Em je besmisleno, em glupo, em vas, ustvari, i ne zanima, samo vam je dosadno u životu, pa vam se taj debilizam čini zanimljivim. Umesto toga, zovite me da čekam umesto vas u nekom redu pred šalterom, izrazito sam ljubazna sa šalterušama.

Ako vam padne na pamet da me zovete jer ste napravili neko sranje u odnosu sa zajedničkim nam poznanikom, to može. Ispašću idiot, al' probaću da izigravam UNPROFOR. Al' nemojte me zvati da mi se žalite na mog prijatelja i blatite ga preda mnom. Napušiću vas, samo tako, bez trunke sažaljenja.

Ne zovite me, ali nikako, na kafu, ako ćete preda mnom tući dete! Postoji bojazan da vam instinktivno odvalim nos pesnicom, ili bubrege laktom.

Ostalo može. Kad god treba da se fizikališe, planira, reši nedoumica, napiše sastav za osnovnu i srednju školu, popriča onako, bezveze, o nečemu što vam se čini da niko neće razumeti, zovite.

Čak i ako se ne setite da me pitate kako sam. Čim sam vam se javila, bolje ne mogu biti! Na moju sreću, nešto treba vama od mene, a ne meni od vas.

Jelena Milenković Mladenović