Upozorenje – pažljivo čitajte, može vam promeniti život

Nema osobe koja se bar jednom u životu nije zapitala kako i zašto je došla na ovaj svet i da li postoji neka viša sila koja nas vodi, usmerava, voli, ili možda mrzi, kažnjava, kinji i muči. Neki od nas se ovih pitanja late pa ne znaju da se smire i da se manu dok ne dobiju odgovor. Ja sam jedna od tih. Otac mi je bio teški darvinista, agnostik i ateista. Duboko je verovao u život radi pukog opstanka vrste i da ne postoje nikakve sile koje nismo u stanju da vidimo ili osetimo – sem struje...i radijacije...i gravitacije. Meni od malena tu nešto nije štimalo i uvek sam intuitivno osećala da nije bio u pravu.

Dugo sam živela ne znajući. Nisam puno o tome ni razmišljala. Sporadično bih izgrdila boga kada mi je jako teško, okrivljujući ga za svoje muke, teške okolnosti, neuspehe i slično. Počela sam da verujem da, i ako nekakav bog postoji, mora da me mrzi. Jedno vreme sam bila pobornik teorije da je život na zemlji zapravo pakao. Nije me niko mogao u suprotno ubediti. Uostalom gde god pogledamo oko sebe – ratovi, svađe, drama, nemaština, glad, vremenske nepogode itd.

I tako sam ja lepo živela u tom zemaljskom paklu dok jednog dana nisam dobila toplu preporuku od prijatelja da pogledam dokumentarni film „Tajna“. Moram priznati da sam pre toga, počevši od neke osamnaeste godine, pročitala dosta knjiga posvećenih promeni uma i da su mi straobalno išle na nerve. Prvo, obećavaju nešto što je praktično nemoguće. Čovekov um služi za razne stvari, ali ne i da menja stvarnost i stvara čuda. Drugo, smatrala sam da ovakvi pisci obećavaju velike promene i mogućnosti ne bi li lakše prodavali svoje knjige i na nama, magarcima i naivčinama, zarađivali milione. Čitala sam takve knjige samo da sebi potvrdim kako sam ja u pravu...i moj tata.  A možda me je sve to, podsvesno, malo i zaintrigiralo.  

Negde 2008.  sam odgledala taj čuveni film. Ne tvrdim da je to najbolji film ovakve vrste. Gledala sam i bolje, ali ovaj je bio prvi u kojem su uspeli da jasno objasne kako svojim umom do vidljive promene, bez obzira na lokaciju, okolnosti, status, obrazovanje. Moj mozak konačno je uspeo da shvati ponešto. Više mi ovakve tvrdnje nisu izgledale tako bajkovite ili nemoguće. Postoji mogućnost da su ipak sve one pročitane knjige koje su me onoliko nervirale uspele da prespoje poneku žicu u mom mozgu tako da konačno budem u mogućnosti da shvatim „neshvatljivo“.

Ovo je najveća raskrsnica na kojoj ljudsko biće može da stoji u svom životu.  Ovo je važnije od izbora škole, od izbora supružnika ili profesije. Ovo je najveće znanje koje čovek može da primi. I ne, ne preterujem! Ono što sam pronašla i saznala u sledećih nekoliko godina izbrisalo je sve što sam ikada naučila, sve što sam znala i osećala do tada. Ovakva mudrost jeste u stanju da briše granice, otvara nove vidike, kontroliše stvarnost, popravlja pokvareno, leči bolesno - menja živote iz korena. Moj je promenilo. Konačno sam bila u stanju da na svojoj koži osetim ono što su svi oni silni pisci obećavali. A što je najvažnije – pronašla sam fizičke dokaze za ono što tvrde – ljudski um je svemoguć! Sada već dokazana kroz milione eksperimenata, ova najveća istina na svetu, ako je samo prihvatite, neće vas ostaviti ravnodušnim. I ne samo to, otvoriće vam oči, promeniće način na koji vidite stvari, način na koji reagujete na događaje, zauzdaće emocije, smiriće vas, daće vam snagu, nadu i polet. Transformisaće vas potpuno. 

Smiren, treniran, otvoren um prestavlja nezaustavljivu silu. Čovek koji primi ovaj poklon od života doživeće preokret za koga mnogi misle da nije moguć. Osoba koja želi da vidi promene, kako u svom životu tako i globalno ima samo jedan zadatak – da pronađe i usvoji ovo fascinantno znanje. Čovek mora  naučiti da zajaše svom um kako ne bi divljao okolo kao prerijski konj, kao i da konstantno kontroliše svoje misli. Rešenje je prestati sa dramom, prestati sa kukanjem, prestati osećati se kao večita žrtva. Svi smo žrtve samo sebe, svoje usijane glave. Da, postoji viša sila koja nas podržava, voli, prati, ali ne i kažnjava i muči. Taj posao mi radimo sami.

Upravu kroz tu višu silu, naš um, ako je na pravoj frekvenciji, ima mogućnost da manifestuje razna stanja, okolnosti i situacije u postojanje. „Kakve su ti misli, takav ti je život!“ – mudro nas upozorava otac Tadej. Ali retki slušaju. Mnogi radije krive boga, političare, Haarp, masone, veštice ili samog đavola za svoje muke. A to ne može biti dalje od istine. Što pre to shvate i počnu da se menjaju, to će pre izaći iz začaranog kruga uzroka i posledice koji im uvek vraća stari scenario, ne bi li naučili lekciju, shvatili kako „najefikasnije“ živeti i pronašli tu višu silu u sebi. Bez nje skoro da je nemoguće živeti, jedino možda u paklu. Ja vam to tvrdim. Iz iskustva.

Bojana Čupić