Zastani i udahni život

Univerzum je kao samousluga, mi sami biramo ono šta želimo iz njegovog kataloga, sami stavljamo proizvode u korpu, sami plaćamo svoj izbor. Ono što sam pre par dana shvatila o Zakonu privlačnosti, upravo se desilo u marketu.

Stojeći sa punom korpom, peta po redu, na brzoj kasi, u Dis-u, bila sam i posmatrač i učesnik događaja obojenog skoro celom paletom emocija – od negativnih ka pozitivnim. Kasirka, mlada lepa žena, žureći, pokušavala je da otkuca veliki račun gospodinu koji je napunio tri kolica, kasirka koja je u trenucima pokušavala da obuzda dvojicu nervoznih u redu, i koja je na kraju svog majstorskog performansa morala da napusti radno mesto, ne bi li pozvala nekog od muških kolega koji bi došao da pogleda zaglavljenu kasu.

Čekanje reda – dosadno. Mislila sam da to mogu samo Englezi. Kao što bi rekla moja baba, njima je zanimljivo i kad raste trava, a zašto ne bi bilo i sumanuto čekanje reda. Oni su tako smireni u tom čekanju, i to je zapravo fascinantno. To mi je tada palo na pamet, naravno, podsvesno, pripremajući se za ono što je sledilo – sve što više žuriš, sve sporije ide. I uistinu, tako je i bilo. Kasirka je bila odsutna punih 15 minuta. Dve žene koje su stajale iza mene nestale su, a jedan od dvojice nervoznih ispred mene demonstrativno je napustio ovaj red, tako da je na kraju ostalo tri para očiju, tj. ja, sa dvojicom nervoznih muškaraca; sa čovekom čiji se račun zaglavio u kasi i čovekom koji je stajao između nas dvoje, konstantno praveći tenziju. Tenzičar.

„To je tako, kad zapošljavaju svakog, i preko veze. To je taj sistem, kad država nema zakon. To je tako, kad niko neće da radi. To je tako...“, čovek je pričao sa sve većom nervozom, dok ga je prvi gospodin pomno slušao i, klimajući glavom, odobravao njegove reči. Ja sam samo ćutala posmatrajući ih, a na kraju sam i stavila naočare za sunce – možda nije ukusno, ali je korisno, bar ti ne vide oči. Pretpostavljate – zažmurila sam.

Konačno, kada je kasirka došla, naravno bez kolege, njih dvojica su javno izrazili svoje negodovanje. Njihova komunikacija je bila na ivici glasnog govora i vike. Razgovor pun negativne energije, u kome se nedužna kasirka nepotrebno izvinjavala nervoznim kupcima, odugovlačio se još par minuta. Koja je to energija iz njih izlazila i kroz koja trenutna sažvežđa znakova ili nota bez oblika, ne znam, ali ja sam osećala moralnu potrebu da prekinem to stanje, i samu sebe iznenadila svojom reakcijom. Rekla sam:

„Hej, gospodo, budite ljubazni, budite džentlmeni i izdržite ovo složeno čekanje reda“. Jedan od njih se okrete i pogleda me u fazonu „je l' te šta ko pita?“, a ja sam nastavila dalje.

„Umesto što se nervirate oko nečega što trenutno ne možete da promenite, bolje je da zastanete i udahnete život. Vi ste sada deset minuta potrošili na ružne reči, negodovanja i nervozu, umesto da ste deset minuta pričali o sportu, ženama, ili bar zamišljali želje. Da znate samo koliko ste mogli da ih zamislite u roku od nekoliko minuta. Kladim se da bi vam se bar jedna odmah ispunila“. „Jesi li ti mađioničar?“, pitao je tenzičar, s podsmehom. „Ma ne, ja se samo tako češljam“, rekoh potpuno ozbiljno i skinuh naočare, a prvi čovek u redu poče da se smeje. „A moja frizura nema nikakve veze sa ovim redom“, suptilno se obratih zbunjenoj kasirki. „Mi smo zadremali na kasi, pa smo zadremali“, rekoh joj, a ona je i dalje skamenjeno stajala i posmatrala ovu neobičnu scenu.

„Pa kad već čekamo Novu godinu, možemo i red“, nastavih dalje u istom tonu. „A kad možemo da zamišljamo želje za Novu godinu, možemo da ih zamišljamo i u redu na kasi“. „I, jel' to funkcioniše?“, pitao je tenzičar. „Dok ne probate, nećete znati“, odgovorih odmereno i stavih naočare.

Tako je – dok ne probamo nećemo da znamo. Hajde svi to da uradimo i napravimo razliku između pozitivnih i negativnih vibracija. Hajde da povučemo paralelu između vremena kada razmišljamo negativno i onoga šta se dešava oko nas, i trenutka kada razmišljamo pozitivno i okruženju koje se dešava tad. Primenimo tehniku „zastani i udahni život“ bilo gde, u bilo kom redu, na bilo kom semaforu i potrudimo se u tome. Osetićete, bar se meni ostvarilo, posle par sekundi, lakoću sopstvenog života. Zapamtite, pozitivna misao je minimum pet puta jača od negativne, zato nemojte da propustite da vam pet puta zaredom pobegne ta pozitivna misao zbog kojekakve gluposti. Kapirate? Sigurna sam da kapirate. Znam ja vas, vi ste divna ljudska bića i možete to. 

Ana Berbakov