Znam da ćeš se javiti

Znam da ćeš se javiti onda kad vetrovi prestanu da duvaju u tvom pravcu, kada kiše obrišu tvoje tragove i duga se pojavi da me dozove da ispod nje prođem. Kada se vreme naoblači,  ubrza i izgubi u jurišu, a sat u glavi zaustavi. Tak Tik. Onda kad srce uspori svoj rad umorno od sopstvene brzine, sekund pre nego se zaustavi znam da ću ti čuti glas.

Javićeš se tad kad Sunce zameni Mesec, a noć dan i planeta promeni pravac.  Kada moje zemljino crnilo prekrije nebeska belina i kad se tuđi oblaci raziđu da ti naprave mesta da priđeš čardaku u kome ja živim zaborav i nadzirem sećanja. Onda kada misli napuste prostoriju da bi ustupile mesto tebi. Biće to najmanji čardak na svetu, ni na zemlji ni na nebu, već u zemlji blizu neba. Imaće i baštu zasađenu tuđim rukama.

Znam da ćeš se javiti kada sve ruže ostanu bez cveta i trnja, a ti željan njenog uboda i mirisa.Ni voćke više neće dati ploda, jer će telo biti sito. I stabla ostaće bez krošnji ispod kojih se kriju tvoje želje i otkriće ti da je kasno da ih imaš. Onda kad život ne bude imao života, a poželeo da bar još jedan ima.

Javićeš se kad  moje tuge postanu veselje, a slavlja bolna. Onda kad note uguše muziku da bi prestala da svira, a glas zapeva Rekvijem životu kao  Odu  smrti.

Nećeš je čuti, jer će te sluh napustiti, ali ćeš naslutiti i javićeš se. Izrašće ti  treća noga, još jedan par očiju, ali će treće oko da oslepi. Obrazi će ti biti crveni od tuđih đonova na bledom licu.

Javićeš se kad ti se prsti smežuraju i sasuše da im se ni otisak ne zna, ali će tvoje ime biti urezano u drvetu. I moje će biti, ali ne u bašti ispred istog čardaka.

Znam da ćeš se javiti kada Bog siđe na zemlju i otera me dođavola zbog tebe. Tada će me tvoji demoni proglasiti za svog anđela čuvara. Izrašće mi krila, ali neću moći da letim, jer će im gravitacija počupati perje. Javićeš se kad budem podzemljena. Prizemljena nikad nisam bila. Onda kad mi se zbog metamorfoze rogovi s glave pretvore u oreol, i zasijaće. Osvetleće put koji vodi kroz tunel  života ka onom životu koji se rađa posle smrti. A ja ću se u svom čardaku spremiti za putovanje. Spakovaću u kofer samo jednu uspomenu, onu da sam živela.

Javićeš se kada mi dušu rastrgnu ulične džukele da bi nahranile svoja gladna čeda. Kad mačke budu zaboravile na februar ti ćeš ga se setiti i javićeš se u to vreme. Da, biće februar. Tada će godine bez tebe trajati kao minut, a sekund s tobom biti dugačak kao vek.

Javićeš se, znam da ćeš se javiti. I ja ću se tebi javiti, kao i uvek, u prolazu.