Kang Vjeong Čeol, književnik, istraživač na korejskom Insititutu za mir i saradnju "Umetnost podstiče refleksiju i introspekciju" - autor intervjua Valentina Novković

Rođeni ste u Južnoj Koreji, kakvo je bilo vaše detinjstvo? Da li se sećate prve knjige koju ste pročitali, da li je ona možda uticala na to da sami poželite da zapišete svoje utiske o svetu?
Moje detinjstvo je bilo izvor radosti isključivo kroz čitanje. Rođen sam u mirnom ruralnom području sa vrlo malo izvora zabave. Knjige su me odvele u svet mašte i pružile mi srećne trenutke u ovom svetu. Sećam se kada sam prvi put čitao „Andersenove bajke” i „Ezopove basne”. Nakon toga, obuzela me je radost čitanja i počeo sam da čitam s uživanjem mnoge knjige. Čak sam izmišljao priče i pričao ih prijateljima. U to vreme sam počeo da otkrivam put ka tome da postanem pisac.
Uz koje autore ste kreativno sazrevali?
Mislim da su u mom stvaralačkom razvoju u velikoj meri doprineli Edgar Alan Po i Gabrijel Garsija Markes.

Vi ste pesnik, pripovedač, prevodilac, doktor filozofije. Koje su sprege između poezije, priče i filozofije?
Poezija, priča i filozofija su sredstva za izražavanje i istraživanje složenosti života, emocija, odnosa i egzistencijalnih pitanja. Oni koriste jezik i maštu da prenesu ideje, emocije i narative, koristeći metaforu, simboliku i živopisne slike da izazovu osećanja i stvore značenje. Pored toga, filozofija uključuje kritičko razmišljanje, argumentovane argumente i sistematsko ispitivanje fundamentalnih pitanja o znanju, stvarnosti i vrednostima. Ovaj analitički pristup može se primeniti na književnu analizu i tumačenje poezije i priča.
Koja je svrha umetnosti u savremenom svetu?
Svrha umetnosti u savremenom svetu je višestruka i može varirati u zavisnosti od umetnika, umetničkog dela i konteksta. Umetnost služi kao sredstvo samoizražavanja, omogućavajući umetnicima da prenesu svoje misli, emocije i perspektive drugima. Može da prenese ideje, iskustva i kulturne narative koje je teško izraziti drugim oblicima komunikacije. Umetnost podstiče refleksiju i introspekciju, podstičući gledaoce da se uključe u umetničko delo i tumače njegovo značenje. Poziva pojedince da istraže svoje misli, emocije i iskustva u vezi sa umetničkim delom, podstičući lični rast i razumevanje. Umetnost pruža zabavu i uživanje, nudeći estetska iskustva koja pojedincima donose radost, zabavu i zadovoljstvo.
Da li su teme o kojima pišete u pesmama i pričama različite?
Moje teme koje se mogu istražiti u pesmama i pričama nisu same po sebi različite. Oba medija nude širok spektar mogućnosti za istraživanje različitih tema, emocija i narativa. Ali, moja poezija uključuje ljubav, prirodu, ljudske odnose, lični rast, identitet, društvena pitanja i filozofske koncepte. Moje priče se fokusiraju na istraživanje ljudske prirode.
Po kojim kriterijumima ocenjujete dobru pesmu i priču?
Moji kriterijumi su subjektivni. Verujem da dobra pesma ili priča često pokazuju originalnost i kreativno razmišljanje. Štaviše, moćna pesma ili priča poseduje sposobnost da izazovu emocije kod čitaoca. Može izazvati osećanja radosti, tuge, strahopoštovanja, empatije ili druge emocionalne reakcije, ostavljajući dubok i trajan utisak.
„Sreća vašeg života zavisi od kvaliteta vaših misli“, napisao je Marko Aurelije. Šta je po Vašem mišljenju sreća, od čega ona zavisi?
Verujem da je sreća složen i subjektivan pojam, a ono što donosi sreću jednoj osobi može se razlikovati kod druge. Faktori koji doprinose sreći mogu se razlikovati među pojedincima, ali neki zajednički elementi uključuju snažne odnose podrške sa porodicom, prijateljima i voljenima. Ove veze, uz ljubav i osećaj pripadnosti, često donose radost i ispunjenje. Pored toga, praćenje i postizanje ličnih ciljeva, bilo da se odnose na karijeru, hobije, lični rast ili kreativne poduhvate, može doprineti osećaju ispunjenosti i sreće.
Sa gledištem kog filozofa ste najviše saglasni?
Budizam i stoicizam su filozofije sa kojima sam u potpunosti saglasan. Oni otkrivaju duboko slaganje i zajedničko u svojim učenjima i principima. Samokontrola, nestalnost, odvojenost i težnja za unutrašnjim mirom su zajednički ideali koji su u osnovi obe filozofije. Bilo da se kroz praksu meditacije i svesnosti u budizmu ili kultivisanje razuma i ravnodušnosti u stoicizmu, pojedinci vode ka harmoničnijem i ispunjenijem postojanju.

Jedan od vaših pomova nosi naslov „Zvuci bambusove šume”? Kakvu ulogu igra priroda u vašem stvaralaštvu i životu? Šta čovek može naučiti od prirode?
Priroda igra značajnu ulogu u mom stvaralaštvu i životu. Služi kao izvor inspiracije, utehe i podsećanje na međusobnu povezanost svih živih bića. U smislu kreativnosti, priroda pruža beskrajne mogućnosti i podsticaje. Raznovrsni pejzaži, boje, teksture i obrasci koji se nalaze u prirodi mogu pokrenuti ideje i podstaći moju maštu. Posmatranje složenih detalja bambusove šume, cveta, prostranstva planinskog lanca ili ritmičkih pokreta talasa može inspirisati nove perspektive i kreativne izraze.
Priroda takođe daje važne lekcije koje se mogu primeniti na ljudski život. Pokazuje cikluse rasta, propadanja i obnavljanja, naglašavajući nestalnost i prolaznost postojanja. Otpornost i prilagodljivost prirode u suočavanju sa izazovima mogu nas inspirisati da prihvatimo promene i pronađemo snagu u nevoljama. Bambusova šuma, na primer, podseća me na važnost ravnoteže i harmonije. Deluje unutar složenih ekosistema u kojima svaki organizam igra ulogu i oslanja se jedan na drugi radi opstanka. Ova međusobna povezanost nas uči važnosti saradnje, poštovanja i odgovornosti da zaštitimo i očuvamo svet prirode.
Štaviše, priroda može pružiti osećaj mira, utemeljenja i podmlađivanja. Provođenje vremena u prirodi nam omogućava da se ponovo povežemo sa sobom, pronađemo mir i upustimo se u unutrašnje razmišljanje. Nudi odmor od stresa savremenog života i pomaže nam da ponovo uskladimo svoje prioritete. Posmatranjem i učenjem od prirode, možemo steći uvid u sopstveno postojanje, negovati dublje poštovanje sveta oko nas i živeti u većoj harmoniji sa prirodnim okruženjem.

Koje biste autore izdvojili kao najznačajnije u formiranju Vašeg odnosa prema svetu i književnosti?
Džordž Orvel i Albert Kami su zaista značajni autori čija su dela imala dubok uticaj na oblikovanje perspektiva sveta i književnosti.
Džordž Orvel, poznat po svojim romanima kao što su „1984“ i „Životinjska farma“, zalazi u teme moći, totalitarizma i opasnosti autoritarnih režima. Njegovi spisi nude političku kritiku i društvena upozorenja, izazivajući čitaoce da preispitaju prirodu upravljanja i uticaj koji ono ima na pojedince i društvo.
Alber Kami, egzistencijalistički filozof i pisac, istražuje složenost ljudskog postojanja, potragu za smislom i apsurdnost života. Njegova dela, uključujući „Stranca“ i „Mit o Sizifu“, suočavaju se sa filozofskim pitanjima i izazivaju introspekciju o temama kao što su ljudsko stanje, moral i težnja za autentičnošću.
I Orvel i Kami se bave fundamentalnim aspektima ljudskog iskustva, boreći se sa složenošću društva, slobodom pojedinca i potragom za istinom i smislom. Njihova dela korespondiraju sa mnom, inspirišući kritičko razmišljanje i nudeći uvide.
Radili ste kao profesor na nekoliko univerziteta, kakvi su Vaši utisci? Da li mladi ljudi danas imaju moć da promene svet nabolje?
Da, mladi ljudi danas imaju moć da promene svet na bolje. Mladi ljudi donose sveže perspektive, inovativne ideje i strast da naprave razliku. Često su na čelu društvenih pokreta, zalažući se za važna pitanja kao što su klimatske promene, socijalna pravda, jednakost i ljudska prava. Štaviše, mladi ljudi poseduju snažan osećaj idealizma, entuzijazma i energije koji mogu da podstaknu transformativnu akciju. Oni nisu vezani tradicionalnim normama i spremni su da preispitaju postojeće sisteme i predlože alternativna rešenja. Međutim, važno je napomenuti da stvaranje značajnih promena zahteva saradnju i podršku pojedinaca svih uzrasta i različitih pozadina. Dakle, iako mladi ljudi imaju moć da promene svet, od suštinske je važnosti negovati okruženje koje vrednuje njihov doprinos, pruža mogućnosti za angažovanje i osnažuje ih da postanu efikasni nosioci pozitivnih promena.

Trenutno ste na poziciji glavnog istraživač na korejskom Institutu za mir i saradnju. Radeći ovu vrstu istraživanja, do kakvih ste zaključaka došli?
Možemo pronaći praktične metode da prevaziđemo ljudske emocije i brige i pronađemo unutrašnji mir i sreću kroz samokontrolu i samoizražavanje.
Svetsko društvo treba da donosi presude zasnovane na razumu i razumevanju, umesto da bude pod preteranim uticajem emocija. Bilo da ih na to primoravaju pojedinci ili nacije, sukobi nastaju i, kada su ozbiljni, eskaliraju u ratove. Održavanje trenutnog stanja je najvažnije za postizanje mira. Pokušaji da se popravi sadašnja situacija često dovode do pojave ratova. Na kraju krajeva, želja je osnovni uzrok svih ratova. Glupe želje pokreću ratove u kojima nema pobednika, samo žrtava. Smanjenje želja i negovanje samokontrole je put ka miru, i to je zadatak koji međunarodna zajednica treba da se bavi.
"Od trnja do zvezda “ (Seneka) da li ste saglasni?
Da, saglasan sam sa Senekom .
Stoicizam je škola antičke grčke filozofije koja je imala značajan uticaj u doba Rimskog carstva. Predstavljao je sveobuhvatan filozofski sistem koji se tiče ljudske prirode, sudbine, etike i fizike. Stoička filozofija je takođe naglašavala moralne vrline zajednice, samokontrolu, pravdu, poniznost, hrabrost i samodisciplinu. Stoička škola je isticala kontrolu emocija i želja, prihvatanje nepromenljivih stvari, razumevanje i saosećanje prema drugima i težnju za etičkim ponašanjem. Ona je direktno uticala ne samo na ličnu sreću i unutrašnji spokoj, već i na javni moral i društveno blagostanje.
Kang Vjeong Čeol (Kang Wyeong Cheol) korejski pisac, pesnik, prevodilac i nosilac titule doktora filozofije. Rođen je u gradu Jeju u Južnoj Koreji 1964. godine a književnu karijeru je započeo je 1993. Njegova prva kratka priča „Pesma o Šubi” objavljena je kada je imao je dvadeset devet godina.
Kang je 2005. objavio zbirku kratkih priča i od tada je osvojio četiri književne nagrade, ima osam objavljrnih knjiga poezije i proze. Bio je član Komiteta Pisci u zatvoru, zatim međunarodnog PEN centra, radio je i kao generalni sekretar obrazovnog centra u Jeju, predavao je kao profesor na nekoliko univerziteta, potom kao profesor na Institutu za nacionalnu odbranu u Čungnamu. Od 2010-2017. je bio viši istraživač u istraživakom društvu Ieodo. Trenutno je na poziciji izvršnog istraživača u Korejskom institutu za mir i saradnju.