Dan Novog Doba

Sedela je na terasi gledajući ka horizontu. Vino je bilo baš ohlađeno kako treba, a i vetar koji se šunjao tog momenta oko nje činio se kao savršen ljubavnik. Nežno zatalasa kosu i izmami joj osmeh. Čudesna stvar su te naše uspomene. Još malo je uživala u tom prijatnom ambijentu pa, ipak, odluči da ga promeni.

Ledeni vazduh je vrati u detinjstvo. Sada je gledala grupu dece kako prave Sneška Belića. Stezalo ju je u grudima. Prepoznala je pokojnog brata i sestru i njihovog najboljeg druga. Nije izdržala i brzo promeni sliku.

Crnilo. I neka je, pomisli, neću ništa više da gledam, za danas mi je dosta. Ispi onu čašu vina. Tišina.

U centrali su prijavili da Milena Cukić broj 34789 ne odgovara na audio-vizuelno stimulaciju.

Glavna sestra je diktirala izveštaj:

“Pacijent se ugasio u 15:30. Svi targetovani organi su u optimalnom stanju, dok 50% pacijentkinje su veštački organi koji će se dati na reviziju. Sve je urađeno po proceduri. Dežurna sestra ESC-1/2053.”

Sestra- robot ugasi svoje vitalne funkcije.

Na ekranu sa njene leve strane pojaviše se slova.

Izveštaj glavnog rukovodioca stračkog centra.

“Danas je ugašen poslednji android. Nema potrebe za ljudskim organima, oni će se dati novoj generaciji robota da eksperimentišu sa ljudskim ćelijama. Molim da se veštački organi odmah transportuju u potrebne centre za prvu pomoć našim sugrađanima. Dajem predlog Glavnokomandujućem da se ovaj dan proglasi kao Dan Novog Doba, dan kada se ugasio poslednji trag ljudske rase. Glavni rukovodilac GRSC ERSC-13/2053.”