Dečja Ljubav

U našim srcima se nalaze razne ljubavi. One prve ljubavi su uglavnom nezaboravne. I dan danas kada razmišlja o danima u zabavištu, u prvom, drugom, trećem razredu, Snežana se seća dečaka koji su bili ljupki i dobrodušni. Sada se sve to nekako promenilo i otuđilo. Kad bi ljudi mogli da ostanu bazazleni kao deca, a odgovorni prema sebi i drugima, uvek bi tako čisto i iskreno voleli.

Snežanina prva ljubav je Veljko, dečak iz zabavišta. Smeđ dečak, tamnih očiju i sa pegama na prćastom nosiću. Voleo je da oblači farmerice i često je nosio neki džemper na kocke, koji mu je baka isplela. Tada je voleo da se igra, leti sa klikerima i loptom, a zimi vozićima i autićima. I uvek je pažljivo slušao vaspitačicu kada je pričala priče o životinjama. Imao je jednog čupavog, malog, belog kucova koji ga je svugde pratio, pa i u zabavište i nekada ga je čekao ispred. Voleo je da se udvara devojčicama koje su ga rado slušale. Znao je mnogo dečijih šala i bio je zanimljiv. Snežana je takođe bila mala, sa kikicama i velikim crvenim mašnama. Nosila je suknjice na falte i bila poslušna mamina devojčica. Nije se posebno isticala, bila je mirna i najviše se družila sa devojčicom koja joj je bila i komšinica i najbolja drugarica. Volela je da crta i uveliko je znala da piše i da čita.

I tako se u Veljka potajno zaljubila. U učionici je sedeo u drugoj klupi do nje. Često ga je krišom gledala, a kad bi je on pogledao, pocrvrnela bi toliko jako da ju je vaspitačica jednom pitala da li ima temperaturu i da li joj je dobro. Jednom je Snežana ispustila peškir dok su prali ruke, a on je stajao pored nje i kad se spustila da ga podigne sudarili su glavice, jer su oboje hteli da ga dohvate. Udarili su se dobro i oboma je iskočila čvoruga.

Jedan dan Veljko nije došao u zabavište, razboleo se, a bio je to baš prvi april. Deca su bila vesela, šalili su se, a u Snežanino srce se uvukla neka tuga. Bila je i mirnija i tužnija, nego ikad pre. To su primetila druga deca, a posebno njena najbolja drugarica, pa su je zadirkivali i vikali da Snežana voli Veljka i sve te bezazlene dečije rugalice. Čak je i vaspitačica  čula i potajno se smeškala. Na kraju se Snežana naljutila i nije htela da razgovara, a Veljko nije dolazio nedelju dana.  Taj dan kada je došao, u zabavištu je nastala vika i graja i bilo je još gore za Snežanu, jer su deca tada i Veljka zadirkivala.

I baš taj dan, Veljko je uhvatio Snežanu za ruku i zajedno su ušli u učionicu. Do kraja godine su sedeli zajedno, zajedno su užinali i zajedno su se najviše igrali, sve do kraja godine. Tako mali, a tako veliki. Često je sa svojom bakom, pratio Snežanu kući, a ispred njih je išao njegov Kuca, to mu je i bilo ime. 

Onda ih je škola i odrastanje razdvojilo. Oboje su sada ljudi sa porodicama i zadovoljni su svojim životima. I sada kada se sretnu sete se dana kada joj je Veljko poklonio prvu visibabu i ljubičicu. 

Romana Klem