Irish pub

Pili smo irsko pivo. Ja sam pušio plavi ronhil, a ona beli davidof. Upoznali su nas to veče moj drug i njena drugarica. Četrnaesti je februar. Napolju pada sneg. Iz Beograda je, iz centra. "Uskoro mi izlazi zbirka pesama", pohvalio sam se, "ima jedna pesma i o tebi."

Čudno me je pogledala.

"Otkud, kako, zezaš me?"

"Pesma govori da ćeš se ti pojaviti." Nasmejala se. "Čekaj me i ja ću sigurno doći...", počeo sam tiho da govorim stihove. Uhvatilo me pivo.

Pričali smo dugo o svemu i o Ratku Mladiću. Ostadosmo sami u kafiću. Konobar namešta stolice. Izlazimo i penjemo se na Terazije. Sneg pada, ona ima kišobran.

"Pije mi se džin sa puno leda, pije mi se sa tvojih usana...", nastavio sam.

Stigosmo do Trga i spustismo se niz ulicu prema Dorćolu. Poljubih je u obraz. Uđe u zgradu. Pogledah u nebo. Sneg je prestajao da pada. Krenuh prema Knez Mihailovoj ulici. Magla se poče spuštati. Iz magle izroni nekoliko konja srebrne boje. Priđoše mi. Uzjahah jednog i odjezdih sa njima u noć, daleko.

Autor Milan Neđić