Korak u letu

Kad živa umrem bežim senkom u tebe. Sakrijem ti je u letu i koraku. Hodate zajedno putem nepovratka, ali mi se ona uvek vrati. Zaustaviš je na pola puta i moja senka zaluta. Postane ja u krvi i mesu, ona čije telo jedu crvi koji preko leševa gaze. Postane leš mene, koji su miševi sakrili da bi izašli iz rupe. Iz svoje senke se ponovo rodim. Vidim se samo po mraku u zraku tvoje svetlosti. Pratim se da se opet tebi vratim i budem senka. Učinim korak unazad dok pravo gledam. Ne dam da mi neko na put stane i pregazim one koji su nam stajali na putu.

Taj put je naš.

Mi znamo kako da hodamo i zatresemo zemlju.

Mi možemo hodom da zaustavimo Zemlju.

Uzletimo kad od našeg koraka zadrhte. Pokažemo im krila. Raširimo ih i dodirnemo nebo.

Oni su sebi počupali perje, pa se tuđim kite te kite. Oklembesile se zbog omče oko vrata

Mi imamo slobodu i nas. Ne možemo biti njihove žrtve. Mi smo svoje. Dželati su nam zajednički i naša je snaga u tome. Zajedno smo jake. Obe smo krvarile u isto vreme od njihovog sečiva. Moje su rane manje od tvojih, ali osećamo istu bol.

Ti i ja imamo zaustavu da njome mašemo ponosno, jer imamo ponosa. Oni su svoj prodali uz obraz. A ko obraza nema taj nema ni lica. Nisu ni naličje oni koji naš hod žele da prate. Ne mogu da shvate da branimo svoj lik delom, a njihova nedela odbraniti ih ne mogu. Štite se lažima protiv naše istine. A u laži su kratke noge i zato im je korak usporen.

Ne mogu da dostignu naše visine tako niski. Kolena su im ogrebana od klečanja pred pogrešnim bogovima, a mi imamo samo jednog Boga, a to smo mi. Imamo sebe, jer oni nemaju nas. Tebe, mene i senku koja je moja. I poslednju kap krvi ćemo dati za našu poslednju kap znoja da ostanemo svoje. Neka nam iščupaju srce u grudima, neka nas čerupaju. Sve naše neka otuđe da bi zadovoljili svoju pohlepu. Mogu da nas  razbacaju na sve strane sveta. Mi ćemo se opet pokupiti u jedno, jer imamo celinu. Oni se bore oružjem, a mi verom da neće dobiti rat, iako su naše bitke već osvojile poraz. Još ratujemo. Nije nam prvi put. Iz poraza se rađaju junačine, a iz pobede kukavice. Čuješ li im pesmu? Zvuče kao labudovi, ali nemaju talenta ni takta. Labudovi pevaju pred smrt.

Zato budi tiha i nastavi da hodaš. Neka ruše oni naš put, Srbijo, a mi ćemo srušiti njih korakom u letu.