Nit

Prvo što je osetila bio je nežan dodir po njenoj glavi.

„Kreni!“reče neko.

Blago katapultirana duša plovila je ružičastim hodnikom beskraja, to je bilo ono čega se prvo setila. Ruke su joj bile savijene uz telo tako da su čvrsto stegnuti dlanovi bili ispod brade, sa strogo ispruženim nogama dok je klizila niz taj hodnik, cev, tobogan, šta god... Nije mogla svoje stanje da definiše. Čula je samo zujanje.  Bila je jako uzbuđena i nije znala da li to zuji u njenim ušima ili je to bio zvuk izvan njenog tela. U deliću sekunde je zaključila da zuji njeno telo kao košnica vrednih pčela. Energije su se budile i samouvereno i tačno raspoređivale po telu...Ipak je putovanje izgledalo kao spuštanje niz tobogan sa nekim krivinama, usponima i poniranjima kao vodeni slalom. Odnekud su dopirale reči i nežni glasovi koji su davali instrukcije. Ne seća se tačno šta su joj govorili, ali je sve pamtila. Saznanja su ulazila u njeno telo preko pora i ulivala se u srce i mozak ... hranili su je dok je putovala. Ali gde putuje, to već nije znala? Nije mogla da govori, a govorila je, oči su joj bile zatvorene, a sve je jasno videla : bledo roze zidovi, prelepi likovi poznatih ljudi, slike neobičnih oblika. Znala je da ima sećanje, ali se ničega više nije sećala.

Telo toga što je bila ona jednog momenta udari u nekakvu prepreku. Neobičan slalom duše je naglo prekinut. Prvi put je osetila bol. Zbunjena i uplašena shvatila je da nema isto telo. Rukama je grebala po sluzavoj materiji ne bi li došla do većeg prostora. Sve je bilo tesno, osećala se zarobljeno. Panika. Strah. Bol.

Posle višečasovnog, ritmičkog udaranja u prepreku, glava je najzad prošla kroz nekakav procep... Potom je izašao ostatak tela.

Krv. Svetlost.

Duša se tog momenta nastanjena u malom telu setila  one najvažnije niti koja ju je vezivala za one koje je morala da napusti, setila se da je to bila ljubav.

Babica je bebu, koju je držala za nogice sa glavom na dole, pljeskala po zadnjici. Začu se plač i ona istog trena zaboravi i ko je i odakle je došla i zašto je u tom telu...

„Naučiće...“bila je poslednja misao upućena tom malom stvorenju od onog koji je bio zadužen da je isprati.  Zadovoljno raširi svoja moćna krila i ode...ode putem one niti koja sve nas povezuje.