Osvajanje

Sedela je na uglu njegovih usana. Nemoj da se nasmeje onako šeretski, pašće, razbiće se! Do skoro je bila raspadnuta u više stotina komadića. Samo ne ponovo, jer, jedva se sakupila, zalepila, zalečila. Ali, hajde da je čovek pita šta će ona tu? Em visoko rizično područje, em opet on, em jedva se sastavila…Treba stići do oka, tamo je bezbednije.

Čovek stisnu usne nesvestan njenog prisustva. Upade ona nekako u usta i uglavi se između zuba. A kada se nasmejao ugleda sebe kako hrabro iskače odande. Sad je obitavala u njegovoj bradi. Upšte nije loša pozicija, udobnije je…Šta dalje? Izgledala je sama sebi kao neko derište nesvesno rizika svoje igrarije.

Čovek prinese ustima čašu vina i jedna kap joj preplavi telo. Eto, sada se davi kao mušica. E, bedo mala, pomisli boreći se za vazduh…

“Gde smo ono stali?”, reče čovek posle gutljaja vina.

Iskobelja se njen um iz njegove brade jedva preživljavajući onu prosutu kap.

“Kod tvoje brade!”, reče ona, rumenih obraza, dok ju je spontao milovao po ruci.

“A, ja sam još kod tvojih usana.”, prošaputa on gledajući je direktno u oči.

Opa, brale, pa i on se upetljao.

Sada je sa osmehom zadovoljstva gledala sebe u njegovim očima. Mahala je odande kao planinar na vrhu planine, zabadajući zastavicu sa svojim imenom i jasno je čula samu sebe:”Ehej, ovde nema nikoga osim tebe! “

Čovek se trznu i brzo rukom protrlja oko.

“Izgleda neka mušica!”

"Eh, da je mušica, dragi moj...", pomisli žena.

“Čekaj da pogledam…” I primače svoje usne ka njegovom oku i nežno ga poljubi.”Je l’ sada bolje?”

U dužici njegovog oka opet ugleda sebe koja bez glasa, samo sa pomeranjem usana, reče:” Carica si, gotov je!”

Muškarac je poljubi u ruku, pa se zagleda u njene oči. Nije znala da je i on odande mahao sebi sa krunom na glavi.