Pandemijska

Konobar je prišao stolu gde smo sedeli i zatražio kovid propusnice. Pogledao sam na sat, bilo je blizu osam. "Nemam, ali ću sad da nabavim!", ljutito je rekao Daki.

"Ajmo, da ne pravimo sranje", rekao sam.

Izašli smo. Masa ljudi je stajala ispred. Kiša je rominjala. Krenuli smo uz Dobračinu. Posle stotinjak metara stigosmo do jedne radnje na ćošku.

"Čekaj me ispred, idem po pivo", rekoh.

Stavih masku i uđoh. Radnja je bila prazna kao i ulica. Kasirka je nemo gledala kako iz frižidera uzimam dva Zaječarca.

Pili smo skriveni od kiše  ispod tende. Trolejbusi su prolazili ulicom.

"Sve će nas na kraju pelcovati", reče Daki.

"Nemoj da mračiš", rekoh, "još koji mesec i popustiće, samo treba izdržati."

Popismo pivo, a zatim krenusmo uzbrdo.

"Ajmo kroz Skadarliju", reče Daki.

Skrenusmo u Strahinjića bana i uputismo se prema Skadarliji. 

Iz restorana se čula tiha muzika. Kroz prozor se mogao videti poneki, ponosan, dvostruko vakcinisan gost.

"Vidi ovoga", reče Daki.

Bacih pogled i kroz prozor "Dva jelena" videh Vuka Jeremića. Pušio je tompus.

"Jebô ga Rokfeler", reče Daki.

Nastavismo uz ulicu. Svratismo do Maksija, u blizini mog stana, na još po jedno.

Trole su pravile buku, kiša je rominjala, iz daljine su dopirali zvuci policijskih sirena.

Nole je trunuo u australijskom zatvoru.

Autor Milan Neđić