Povratak

Povratak je bio neminovan i zbog toga se Marko dugo pripremao. Osećao se kao neko ko se sprema za put u svemir, duboki, neshvatljivi svemir. Prošao je kroz sve moguće faze, od predavanja, testova, obuke  i na kraju finalne stimulacije svesti. Sve je prošao, dokazao da je apsolutno pogodan, odgovoran i imao je onaj faktor, visok nivo, kako bi stručnjaci rekli ”odanosti zadatku”, a to im je bilo najvažnije.

Krenuo je. Prvo što je osetio bio je osećaj lebdenja. Nema više majčice Zemlje da ga ljuljuška u svom sigurnom zagrljaju. Pojavi se napad panike.

Baza. Pređite na stimulaciju za neželjene osećaje. Još malo, pojačajte na idealnih 528Hz. Konstantno.

Kontrolna soba. Gotovo. Prihvatljivo.

Nestao je osećaj izgubljenosti i straha, time i panike. Jablanovi su mu jurili u susret. Hteo je da ih dotakne, imao je osećaj da žele nešto da mu kažu. Bili su to jablanovi pored njegove kuće sa kojima je rastao. Sedeo bi na zemlji oslonjen na stablo jednog od njih, podigao bi glavu gledajući u moćnu, izduženu krošnju i zamišljao kako sa najviše grane dodiruje nebo. Kako se do sada nikada nije setio tog vremena? Zašto?

Baza. Pređite na stimulaciju za neželjene osećaje. Sećanja na detinjstvo.

Kontrolna soba. Gotovo. Prihvatljivo.

Sada mu je u susret dolazila neka žena. Bila je to mlada žena, smeđe kose , tamnih očiju i bledog lica. Smešila mu se, uzela njegovo lice i počela da ljubi oči, čelo, obraze. “Sine moj najmiliji, ne zaboravi me…” I odjednom njen očajni krik i neki ljudi u čudnim uniformama koji je odvode. Bio je zbunjen i tužan. Želeo je da joj pomogne, da je zagrli, ali ga je neko čvrsto držao za ruke. Suze, nemi krik.

Baza. Pređite na stimulaciju za neželjene osećaje. Sećanja na majku. Maksimum.

Kontrolna soba. Gotovo. Neprihvatljivo.

Baza. Preduzmite mere u slučaju visokog nivoa neposlušnosti subjekta.

Kontrolna soba. Gotovo. Neprihvatljivo.

Baza. Isključite sve funkcije subjekta. Prekid eksperimenta.

Kontrolna soba. Gotovo. Prihvatljivo.

Marko otvori oči. Ugleda majku i pohita joj u susret. Ostali su u zagrljaju čitavu večnost. Celoga života mu je nedostajala i toga je tek sada bio svestan. Sada je to bila krhka žena sa tamnim podočnjacima. Natkrilio ju je svojim telom, zagrljajem, ljubavlju. Ono čega se još seća to je bio njegov pogled ka nebu. Čitav prelepi svet mu se smešio. Svemir se vrteo iznad njega i jasno je čuo: “Dobrodošao kući”.

Baza. Subjekat izgubljen. Telo u otpad.

Kontrolna soba. Gotovo. Prihvatljivo.