Trag praznih misli

Viktor je završio ... Viktor se osećao prazno... Osećao je zadovoljstvo ali i... Viktor je bio između života i smrti, više mrtvo živ nego živo mrtav... Viktor je...

Osećao je olakšanje, iz sebe je rasuo otrov, pokupljen i dugo čuvan. Mržnju, nevidljivu osećao je. Iz otrovnih pogleda, jedom je ubijala tačkice-mete po njegovom telu. Osvetu, slatki otrov isklesao je na usnama. Grandiozni nevidljivi spomenik . Osećao se sumorno usamljen i ostavljen. Viktor je bio sve i ništa.

Sve je brzo izbrisao, ničega se nije sećao i najzad ništa nije želeo. Osećao se okovano slobodan i ...

Ni iščekivanje nije gorelo u njemu, želje sasvim su ugašene. I nije ga briga za bilo koji sledeći dan. Sebi je govorio u poverenju skriveno, da kraj je nadanja. Oslobođenje zauvek... Sve izgubljeno pokopano je duboko u betonski grob snova, sve pobede nestale su u letu kroz tamu...

........

„ Bila sam nevidljiva i skoro te dodirnula.“

„ Kada ?“

„ Nadahnut i siguran u sebe, pokorio si prolećno veče... Svi su nemo slušali, i tišinu samo tvoj  glas, smiren, narušavao je. „

„ Ne sećam se. Ni te večeri, ni tebe nevidljive ni ...“

„ Dokaz. Čvrsto držim u rukama... Gledaj...“

Viktor je ćutao.

„ Rekla sam da ću doći, nevidljiva i da ću... Nisi verovao, mislio si nemoguće je... Vidiš nije tako. „