Žeđ zveri

Probudio ga je grubi i gromoglasni glas oca sa majčinim uplašenim pogledom negde iza njegovog ramena. Hladno i mračno jutro. Da li možeš da zamisliš taj jutarnji mrak? Žuri Ivice, samo da ne viče više, govorio je sebi. Izađe najbrže što je mogao obučen kao za odlazak u školu. Strašno očevo lice ošinu mu srce. Gotovo je, umreće.

“Jebem ti budalu malu, zar se tako ide na klanje? Ali, neka, neka, hajde dolazi ovamo, hvataj nogice i gledaj, to ćeš i ti morati da radiš! Ma, dolazi ovamo, šta si se usrao mali, ‘bem ti budalu…”

“Radosave, čekaj da se presvuče, pa, nije znao…”, plačnim glasom povika majka. Znao je šta je boli, video je to hiljadu puta. Nemoj majčice da brineš, nemoj više taj bol da gledam, nemoj da me grliš suzama, ne mogu više. Znam, bela kragna koju ti do besvesti pereš da bude bela kao sneg, nisam razmišljao, žao mi je…

Radosav opet dreknu, sad i na nju. Žena sagnu glavu i pomilova dečaka. Neka, opraće majka.

Kakav polet neljudskog dobi Radosav. Te nežan sin, te glupa žena! Ko će da ga nasledi, ko će o ovom silnom imanju da vodi računa?

“Drži nogice i gledaj! Jako, stegni najjače što možeš! E, bože, što me kazni ovako! Drži sada! “

Ivicin pogled preseče sjaj oštrice neke nožekanje kojom otac zamahnu i proburazi svinju. Šiknu krv po njima. Dečak je netremice gledao u rasporenu svinju i slušao oca koji mu je nešto pričao, ali ga ništa nije čuo. Utroba se iskobelja do njegovih nogu. Krvi je bilo svuda po njemu. Pogleda u oca jednog momenta, ali zašto baš tada kada ovaj jezikom pokupi krv sa svojih usana? Zašto baš tada očevo lice poprimi lice đavola?

Bi mu žao majke tog momenta i bele kragne sa koje nikada nije više mogla da skine tragove krvi.

I sada dok je sedeo u zatvorskoj ćeliji vraćao je te scene do detalja proučavajući svaki sekund. Nekako je taj momenat zabadanja noža u telo koje je prestrašeno izazivalo najveće zadovoljstvo i zadovoljenje njegove duše. Setio se lepljive krvi na prstima koje je primakao licu ne bi li je omirisao, a onda je u momentu sa gađenjem, ipak, obrisao o očevu košulju dok se ovaj još poluživ koprcao pod njim.