Crni merak (pisma iz Estonije)

Užitak ispijanja kafe posebno je iskustvo rasprostranjeno širom sveta, pa i u Estoniji. Kao jedno od najpopularnijih pića, kafa je svojim mirisom, ukusom i višestrukim učinkom na čula, osvojila najvažnije mesto u dnevnim obavezama svakog pojedinca. Nezamenljivi su osećaji budnosti i osveženja koji dolaze sa prvim gutljajem tople kafe iz skupocenih aparata. Posmatrano sa strane, deluje otmeno, bez mnogo emocija, čak hladno i proračunato, onako, baš estonski.

Ispijanje kafe Srba u Estoniji je ostrašćeni ritual koji se nije izgubio, niti su geografska distanca i kulturološke razlike izlizale odnos prema dragocenoj tečnosti. Naravno, ritual počinje sa odabirom prave šolje, a što je veća, to merak duže traje, nastavlja se plesom Metalčeve džezve donete iz zavičaja još onomad, zanosnim mirisom završnog „ključa“ koji zapeni i pojuri da eruptira, zatim žonglersko izbegavanje kipljenja, čaroban zvuk presipanja u šolju, zauzimanjem najudobnije „busije“ i magija može da počne. Prvi gutljaj je trenutak čiste sreće i neizmernog zadovoljstva.  

E sad! Kako na ovim prostorima nema brendova na koje smo navikli, a taman posla da započnemo dan ekspres-bućkurišom, tako su i putevi kafe podjednako mukotrpni kao i putevi svile. Donose je putnici namernici, prijatelji koji se retko usude da „rizikuju život“ i posete sever, poznanici-vozači iz okoline Čačka u interkontinentalnim hladnjačama, a u poslednje vreme, kako je procurila vest o izvoru crnog blaga, odlazi se kruzerima do Helsinkija, u zabačenu ulicu, u neuglednu radnju izvesnog Turčina koji zna šta je merak. Beskrajno mu hvala.

Kada su prvo-jutarnjim ispijanjem kafe zadovoljeni svi fizički i emotivni aspekti, možemo da se posvetimo i socijalnim senzacijama, pa makar i uz filtrirani merak. A on se može naći po bagatelnoj ceni od 1,5 evra, u srcu Starog grada u kome kafa dostiže vrednost i do 12 evra po šoljici. Elem, minijaturna kafeterija u skrajnutom ćošku, tri stola i par klimavih stolica, ljubazno mlado osoblje i odžačar, skulptura posvećena svim ljubiteljima dobre kafe. „Dzepni“ odžačar sedi u kafiću na svom postamentu, sa šoljicom okrepljujuće kafe u levoj i šeširom u desnoj ruci prenoseći filozofiju činjenja dobrih dela. Naime, svako ko ima želju i dobru volju može ubaciti novčić u njegov šešir. Jer, ima dana kada sitnica kao šolja kafe mnogo znači onima koji je ne mogu sebi priuštiti, a ima i takvih u bogatom Talinu. Oni „pozajmljuju“ novčić od starca, kupuju toplo zadovoljstvo i odlaze u dobrom raspoloženju.

I kao što svaka kuća ima svog dobrog duha, tako i Talin ima svoj simbol-odžačara koji, veseo i nasmejan, pije najjeftiniju kafu u gradu. Za njega je vezan i običaj koji se prenosi „usmenim predanjem“ a koji kaže da je za sreću  i radost potrebno pošašoljiti odžačarovu četku kojom čisti talinske odžake. Ukoliko nije gužva za kafu, onda je tiskanje oko skulpture i otimanje za „sreću“ zagarantovano.

Autor Olgica Marinković