Praznovanje (pisma iz Estonije)

Glavna proslava božićnih praznika u Estoniji fokusirana je na JOULULAUPAEV ili Badnje veče, 24. decembra. Najveći praznik za vreme čijeg dešavanja zaposlenima sleduje gomila slobodnih dana, nekad i koji pride. Zato ga podjednako slave i malobrojni vernici kao i većina stanovnika sa malo ili nimalo religioznih afiniteta. Porodice se okupljaju za bogatom svečanom trpezom, razmenjuju poklone, stariji neguju evociranje uspomena na voljene, a neretko se dešava da prisustvuju i bogosluženjima. Mali je broj onih koji na Badnje veče posećuju groblja, u tišini pale sveće i poklanjaju se senima onih koji su ih napustili.

Crkvena služba je nekada bila važan deo proslave za one koji slede verske tradicije, naročito u malim sredinama. Crkvenoj ceremoniji za  Badnje veče najčešće je prethodila procesija uz sveće, što se danas po gradovima retko može videti. Odlazak u crkvu doživljavao se kao deo rituala kojim počinju blagdani. U današnje vreme, božićni obredi su podlegli modernizaciji i poprimili sasvim drugačiju sliku. Bogomolje su postale mesta održavanja veličanstvenih božićnih koncerata i malih sajmova ručno rađenih božićnih ukrasa.

A kada su svečari u svojim domovima, žene su zaokupljene spremanjem tradicionalnih jela i uz prijatna ćaskanja i prigodne dekoracije, ispijaju vino ili koktele. Muškarci pripremaju ogrev, montiraju svetleće lampione na terasama, pijuckaju votku i u prijatnom druženju čekaju vreme okupljanja oko praznične trpeze.

Božićni obroci uključuju tradicionalna estonska jela kao što su krvavice, kiseli kupus, pečenu svinjetinu (Badnje veče je mrsno), od slatkiša su neizostavni medenjaci sa cimetom, jabuke, orasi, mandarine, pomorandže i šargarepa. Kuvano vino Glogi je popularno praznično piće a priprema se sa alkoholom ili bez njega i sa puno prepoznatljivih, kao i onih drugih, tajnih začina koji mu daju poseban i jedinstven ukus i čine ga estonskim brendom . U porodicama u kojima ima dece, obavezna je i poseta Deda Mraza, na estonskom JOULUVANA. Pokloni se ostavljaju u papučama, a kako bi pokazali koliko su bili dobri tokom godine i da su zaslužili paketiće, deca učestvuju u pravljenju medenjaka i pevaju novogodišnje pesmice.

Posebno mesto u estonskoj kulturi zauzimaju saune. Visoke temperature, isparavanja drveta jasike, specijalne trave za „bičevanje“, meditacija, deluju opuštajuće i zdravo. Poseta sauni na Badnje veče ima simbolično značenje zbog verovanja da se njenim čarobnim učinkom na zdravlje, pročišćavaju i duša i telo. Efekat opuštanja upotpunjen je izuzetnim iskustvom zbližavanja porodice i prijatelja, društvenom inerakcijom u domaćem žargonu.

Postavljanje Božićne jelke najvažniji je momenat kojim se najavljuju božićni praznici. Krajem novembra se odlazi u šumu i bira najveća, najbogatija granama, najstarija i najlepša. Ona se nalazi na glavnom trgu u svakom gradu. Ukrašavanje se završava prvog decembra. Slično je i u svakom estonskom domaćinstvu. Jelka stvara posebnu prazničnu notu, na njoj se pali prva advent sveća kojom se svečano označava početak velikog praznika.

Proslava JOULUDA (Božića) ne bi bila pravi spektakl ukoliko bi prošla bez vatrometa. Ove godine je bio nešto skromnijih razmera, tako da je kratkotrajno oporavljanje od buke i pratećeg dima pružilo šansu Tvorcu da se u miru i tišini pojavi i međ’ svoje pravoslavne vernike i da sa njima napravi još jedno, malo redizajnirano, obeležavanje svog dolaska na svet.

Autor Olgica Marinković