Albanija - evropska Kolumbija (sa mnogo Eskobara)

Uticajni britanski list „Independent“, pre izvesnog vremena, objavio je prilično opširan tekst pod naslovom „Albanija-evropska Kolumbija“, u kojem se decidno obrađuje tema: Kako je Albanija kao mala država sa jugoistoka Evrope, postala sedište krijumčarenja droge na kontinentu?! Koliko je sam tekst ozbiljno novinarsko delo, dovoljno govori činjenica da je u njegovoj pripremi učestvovalo više autora, a da je samo proučavanje habitusa današnje albanske države trajalo nekoliko meseci.

Verovatno će dobar deo javnog mnjenja, bar u Srbiji reći: Mi smo to odavno znali! Ili: Englezi su konačno prestali da se prave Englezi. Tačno! Obe potencijalne reakcije, pre svega našeg građanstva na pisanje uticajnog britanskog glasila bile bi ispravne. Mi to jesmo odavno znali! Sve ono što Albanija zaista jeste, narod Srbije, ali i šireg prostora Balkana, na neki način u vidu posledica oseća svakog dana.  Zapravo Albanci su poslednjih 30 godina po ugledu na Amerikance, stvorili svoju „duboku državu“. Samo za razliku od američke „duboke države“, koju čine razne strukture ekonomskog, geopolitičkog i pre svega vojno-industrijskog lobija; „dubina“ Albanije ogleda se u čvrstom narko biznisu, koji finansira svaki potez političkog, ali i intelektualnog establišmenta iz Tirane. Ipak, sve ono što mi odavno znamo, na žalost "ne znaju" građani širom Evrope. Slika o Albancima u njihovim očima, je između ostalog i zbog ranijih radova „Independent-a“ sasvim drugačija. Za njih su naše komšije, malobrojan i vredan narod- koji preživljava od stočarstva i zemljoradnje. Naravno, istina je potpuno drugačija. Albanska „Faza-1“ na Balkanu, u kojoj su se „Arbanasi“ privikavali na novu sredinu i živeli od plodova malog parčeta zemlje je odavno prošla. Ostavili su Albanci za sobom i „Fazu-2“, gde su kao novopečena nacija objašnjavali sebi- da su oni zapravo balkanski starosedeoci, "Iliri", koji hiljadama godina žive pored Jadranskog mora i da sasvin slučajno za sve to vreme, nisu imali nijednog moreplovca koji je otplovio dalje od Italije.

Kada je tačno došlo do metamorfoze albanskog nacionalnog bića teško je reći?! Možda onda, kada je ona reč „Šip“ u njihovom nadimku „Šiptari“, koja na izvornom albanskom znači „brdo“, uz pomoć austrougarskih i zapadnoevropskih etnologa i političkih geostratega, za potrebe NEO-albanizma dobila značenje „orao“?! Ni manje ni više, nego po ptici grabljivici, koju Albanci danas zdušno svojataju kao da se radi o njihovom vlastitom kanarincu.

Bilo kako bilo. Šta kod da je dovelo do albanskog preobražaja, jasno je da Albanci odavno žive svoju „Fazu-3“, koja kaže: da ova patuljak država ima neke od najvećih narko divova u Evropi- koji su u stanju da bitno utiču na prilike i neprilike na kontinentu. I baš zato je važno što su Englezi bar na trenutak prestali da se prave Englezi i što su dozvolili sebi da ozbiljnije zagrebu u strukturu države i nacije, koja je ne tako davno nastala sklapanjem „nusproizvoda“ teške balkanske istorije, između ostalog i u njihovoj „majstorskoj radionici“.

Mafija i država- niske pobude za viši interes

Nigde u Evropi ne postoji tako jaka sprega mafije i politike kao u Albaniji. Albanski mafijaški klanovi, koje mnogi smatraju za najjače i najorganizovanije u Evropi, duboko su inkorporirani u politički sistem i u lancu donošenja odluka od lokalnog do republičkog nivoa zauzimaju bitno mesto. Naravno, krajnje logičko pitanje bi bilo: Kako je jedna mala država, mogla da iznedri tako moćnu mafiju? Zapravo, odgovor se krije u ključnoj reči pitanja: DRŽAVA! Albanska mafija je pre svega „državni projekat„! Počelo je sa albanskom emigracijom 70-ih i 80-ih godina. Tada je stvorena čvrsta veza između vlasti u Tirani i njihovih najprepoznatljivijih ambasadora u svetu. Svakako, veza na obostrano zadovoljstvo. Mafija je imala državu iza leđa- sigurno mesto za odlaganje i ulaganje kapitala, dok su albanske vlasti pazarile dvostruku korist. Prvo: dobile su stabilan izvor prihoda, između ostalog i za državnu kasu, koji je održavao kakav takav socijalni status u ovoj inače ekonomski vrlo nerazvijenoj zemlji. I drugo: mafija je svojim uticajem preuzela ulogu albanske diplomatije. Postala je neformalni, ali i glavni borac za dobijanje šire međunarodne podrške tzv. albanskim nacionalnim interesima. Sve secesionističke aktivnosti Albanaca, počevši od Kosmeta, preko Severne Makedonije, Crne Gore i Grčke, juče, danas i sutra, imale su i imaće u zvaničnoj Tirani političku i logističku podršku, a u mafiji svog glavnog finansijera, koji s jedne strane kupuje oružje za ubijanje ljudi, ali u isto vreme s druge strane, tone "belog praška" pretvara u svež kapital za kupovinu podrške međunarodnih moćnika i svetskih medija za ubijanje istine.

Prema tvrdnjama više puta prozvanog „Independent-a“, Albanci drže najmanje 30% ukupnog evropskog tržišta narkoticima. Osim što je Albanija centar proizvodnje i distribucije droge na starom kontinentu, ova država postala je i velika perionica prljavog novca. Upravo zahvaljujući onoj sprezi mafije i politike, oko pet milijardi evra godišnje se prevede u legalne tokove- i to najviše preko građevinskih firmi. Poređenja radi, albanska mafija samo u svojoj matičnoj zemlji Albaniji, na godišnjem nivou legalizuje veću količinu novca, nego što je recimo ukupan budžet države Crne Gore. Zbog tog razloga imamo situaciju, da iako je Albanija na papiru jedna od najsiromašnijih država u Evropi, albanski gradovi doživljavaju pravi „građevinski bum“. Niču poslovni i stambeni prostori, tržni centri, hoteli, odmarališta i tako albanski kriminalni klanovi po mišljenju britanskog lista, ostvaruju vekovni san svake mafije, a to je: da u potpunosti vode državu!

E sad…

Zanimljiva je pozadina pisanja „Independent-a“? Da, mi smo to odavno znali, to nije sporno. No, šta je nateralo Britance da progledaju, ili bilje rečeno da progovore o onome o čemu su do sada bezobrazno ćutali? Da li je u pitanju, samo hrabaar čin grupe novinara, ili je „po sredi“ ozbiljnija i šira redukcija britanskog i uopšte zapadnog stava prema Albancima?!

Veliki Mao Ce Tung je davno rekao: „Istorija, to su simptomi, mi im dajemo dijagnozu“. Dosadašnja dijagnoza o Albaniji uspostavljena od strane Zapada, bila je pogrešna. Ne, Albanija nije oaza mira i demokratije, čiji je narod ugnjetavan od strane komšija. Krajnje je vreme da se bez obzira na motiv, u zdravstvenom kartonu balkanskog bolesnika piše nova dijagnoza. Ona koja odgovara istini: „Disordines mentales propter clamnom et dysfonctionem cerebri sive morbum physicum“. Ili u prevodu sa latinskog: Duševni poremećaj uzrokovan oštećenjem i disfunkcijom mozga. Da ne zameri neko, ali hoće to od droge.