Empatijo gdi si, s kim si?

Čitam dosta ovih dana u raznim novinama, na raznim portalima, u raznim komentarima, o ovim iseljenicima iz Sirije. Kažu, zovu se migranti. Krenuli ljudi da osvajaju Jevropu. Nego... Ni manje ni više, nego Jevropu! Kažu da beže od nekog rata, od nekih ubijanja i klanja; kažu da beže od silovanja i mučenja, al’ da vam kažem Ja nešto u poverenju: nisu to meni čista posla. Ma oni su to sto posto iz neke obesti krenuli čoporativno na put, spakovali nejaku čeljad, pa reko’ vele: Idemo na odmor u Jevropu. Jer, tamo su neki mnogo fini ljudi, kulturni. E pa, cvrc!

Di su oni krenuli tako prljavi, musavi, ko zna kakve bolešti nose? I ta deca (budi Bog s nama koliko ih je), kako ih nije sramota gladne da ih puštaju, ma kakve su to majke?! A znate da sam čula da imaju novce? Da da, imaju novce i imaju mobilne. Aha! I idu kod frizera, ma zamisli ti to, a ’vamo kažu da beže od nekog rata. Ma molim te...

I spavaju na ulicama, i na klupama po parkovima. Da da, kako ih nije sramota, bre?! Kažu mi da su crni ko Đavoli, a sigurno su tako i zli. Jesu, jesu, sigurno su takvi, kad kažu ovi naši. Jer, ovi naši se u sve razumeju, to smo već apsolvirali. Oni su došli ’vamo da prljaju naš čist (khmkhm) Beograd? Ma šta Beograd, našu majčicu Srbiju! Sramota bre!

Da, sramota. Ali vaša. Pa gde će vam duša? Mislite da su oni došli čak ovamo jer su, eto, željni da ih pljuje i gazi neki Srbin, Nemac ili Mađar? Da ih šutira kako ko stigne, da spavaju po prljavim parkovima bez osnovnih stvari za higijenu. Imaju mobilne? Pa, čudna mi čuda u 21.veku. Imaju pare? Verovatno su radili, zaradili, malo i uštedeli, pa sad digli tu crkavicu da pobegnu što dalje od rata. Rat. Sećate se šta to beše? To je ono kada ljudi polude, pa krenu da se međusobno ubijaju i kolju, muče druge i siluju im žene. Od muke su pobegli, a ne iz obesti.

I znam ja da i mi teško živimo. I da se bojimo jer, ruku na srce, nisu svi ljudi uvek dobrih namera, i sigurno ima i loših među njima. I znam ja da postoji veliki strah da među njima nema onih ludih ekstremista, ali...

Ona mala deca nisu nikome nažao učinila. A one devojke što ih viđate, zavijenih glava jer su muslimanke, e one ne žele da budu silovane. I oni mladići što se šetaju u grupama, oni samo žele negde da odu i počnu da rade ili da uče. A znate zašto se grupišu? Jer ne znaju naš jezik. Jer se i oni boje nas, kao što se i mi bojimo njih. I na njih deluje neka veća i moćnija sila, koja ih tera u progon iz svoje rodne zemlje, negde čak u p.m. I meni je jako žao njih. Jer, moj centar za empatiju nije pregoreo i crk’o kao kod nekih.

I jeste ovo veliki problem, ali problem cele planete. I još nešto: pogrešili su naučnici. Smak sveta nije prošao, on je davno počeo. Smak sveta smo mi. Smak sveta su ljudi.

Marina Sabo