Između dva zločina

Krv, svuda krv... Dnevne novine su natopljene krvlju. U prethodnih nekoliko dana dogodilo se masovno ubistvo; ubistvo i samoubistvo, pokušaj samoubistva, pokušaj silovanja deteta - za dva dana, trinaestoro ljudi stradalo je od ruku članova sopstvenh porodica.

Krv urla za krvlju: traži se krivac, traži se nečija glava na panju - policijske službe koje nasilnike nisu zadržale iza rešetaka ili ih nisu tamo ni stavile; psihijatri koji nisu procenili da neko može postati opasan po okolinu, država koja ništa nije učinila da bi se logistički i pravni problemi rešili. Istini za volju, Selaković je najavio izmene zakona koji se tiču  procesuiranja nasilja u porodici. Pohvaljujem nameru, mada, iskreno, od Vučića i njegovih pulena ne očekujem mnogo.

Očekujem više od nas samih. Očekujem manje naslađvanja novinskim tekstovima gotovo guslarske estetike, krcatih frazama kao što su "lelek", "suzne oči", "staračka ruka", "zanemela majka", morbidnih, nekrofilnih kič-izliva osećanja kojima nadomeštamo nedostatak stvarnih.
U međuvremenu, na pultu u  prodavnici, zadenuta za staklo, i dalje stoji lična karta neke devojke. Niko joj ne javlja da je pronađena - šta ima mi da se mešamo u to? Posle još policija nas da trkeljiše da l' smo je mi pokrali ili nismo? U međuvremenu rado slušamo kada komšije s trećeg sprata glasno vode ljubav, i pitamo se kako se to čuje i ženski glas, i ko je to tamo uopšte kad je poznato da je Šile peder. Kada neko vrišti na ulici zatvaramo prozore. Kad su se komšije sa četvrtog tukle, svi su ćutali; ali zato je buka koju prave petogodišnjak i trogodišnjak u prizemlju - nepodnošljiva, pa policija dolazi da opomene roditelje - po pritužbi komšije sa prvog.

Na poslovičnu zainteresovanost za sadržaj tuđe šerpe i kreveta odlično su se primili kalemi raznih "Farmi" i "Parova". Grupu "umnoj patnji nestasalih" ljudi, kako bi rekao Brana Petrović, turiti u zatvoren prostor i gledati kako ih vode primarni instinkti - pa to je bolje nego smejati se majmunima u zoološkom vrtu! Verujem da je i to u dobroj meri doprinelo desenzibilizaciji na ljudsku patnju i temeljnom odstranjivanju bilo kakve mikročestice saosećanja; o nekakvom osećaju pravde ili viteštvu da i ne govorim.

U međuvremenu, boli me dupe što je bije muž, sama se udavala za njega, nije me pitala za savet kad se jebala sa njim. U međuvremenu, vidi je kolika je kobila, ima stoosamdes' santima, mogla je ona njega da izbije da je htela, nego nije, više voli da glumi žrtvu. U međuvremenu, nek ćuti i trpi i nek mu se sklanja sa puta kad je već tako birala. Ili nek se razvodi. Šta će da se razvodi sad, kud će s decom? Nek sedi u i nek ćuti. U međuvremenu, nije se ona ubila što je težak život u Srbiji i što je bila u strahu da će izgubiti posao, nego što je bila rastrojena. U međuvremenu, ko je jebe kad je bila slaba; slabi i treba da propadnu. "Kad vidiš nekog da se davi, nemoj da mu pružaš ruku da ga izvučeš, nego ga gurni još dublje". I mudri Tesla je rekao da ljudi treba da trpe, rade i bore se, a ko to ne može, i treba da propadne. I mudri Rajs je rekao da žene ne treba da se školuju, pokondire se pa posle eto ti belaja. U međuvremenu živi svoj život i gledaj gde ćeš svoje da udeneš. U međuvremenu, opljunimo svakog koga smo do juče dizali u nebesa, nađimo svakom manu, svakoga svucimo do kože, klanjajmo se svakom moćniku, budimo ponizni tamo gde treba i krvoločni tamo gde možemo da glumimo alfu u čoporu.

A onda ćemo opet kupiti blickuriralo i imati teatarske izlive gneva, bola i čuđenja - eto šta se napravi, svet poludeo, kažu miran čovek bio, vraga miran, vidiš da je lud, vidiš da je bio pritvoren, ko ga je pustio, ma to su sve budale, kažu voštio ženu, pa njegova žena, nek je voštio, uostalom možda je zaslužila, ahahaha, a?

U međuvremenu, između dva zločina, između zločinca i žrtve, stoji ravnodušnost, nezainteresovanost, nebriga. Sve dok se bude ćutalo o strahotama koje se svakodnedno dešavaju u toplim porodičnim kućama i o užasima kojima su skloni topli porodični ljudi, sve dok nasilje u porodici posmatramo kao "njihovu stvar" , sve dok se budu zatvarale oči i krivila žrtva - ovakvi užasi će se ponavljati.
Zato, u međuvremenu, mogli bismo da budemo ljudi.

Iva Radović