Kulise na starim kostima beogradskim

Moj Beograd – megalopolis, raste geometrijskom progresijom i ne staje. Više se ne sagledavaju rubovi grada, rasplinjavaju se u novogradnji, u lošoj gradnji, u bespravnoj gradnji i onoj dozvoljenoj na mufte, jer je Srbija u muvanju prva u Evropi, tu nam nema ravnih.

Građevinska mafija – potkatekorija jedne veće mafije, one državne drži konce razvoja ovog drevnog grada, mog grada. Neki tvrde da je najjača mafija u državi, neki kažu da se SPC preduzeće ogranalo jednom građevinskom firmom…svuda se gradi, svuda se nešto kopa, nešto niče… Rekao bi posmatrač da je ovo uspešna država sa velikom stopom rasta BDPa, jer se gavni grad šljašti od "raskošne" rasvete i  budže se na brzinu novi hoteli za Slovence i strane nam posetioce željne dobrog provoda sa malo parica.

Naravno, to bi rekli oni, jer je Beograd velika kulisa, miraž za pijano oko i opijene glave. A ispod fasada grozomornih grdosija čuči samo muka onih građana koji su odvojili od usta da kupe stan u prestonici i da se posle sa dugovima bore oko svake sitnice u njemu. Od tuša, koji vam ostane u ruci kada upalite vodu, do kvaka koje same otpadaju, ali to su samo sitnice. Prva kiša spere krov i ostane vam rupa na plafonu(bonus đakuzi u dnevnoj sobi), pa volj vam da gledate zvezde, volj vam da metnete prozorče, popravka krova je preskupa. Isto važi I za fasade. Otpadaju, krune se posle par zima. Oluci pucaju, vlaže zidove stanova, a tek je popravka fasade paprena, uzmita da je minimalni izdatak po stanu samo za reparaciju fasade oko 1000 evradi.

Polako dolazimo do zidova "zdanja" , a zidovi su kostur i taj kostur se drma po šavoima, jer je gradnja loša, koriste se najjeftiniji materijali i izolacije, čujemo bukvalno svaku reč iz susednog stana, stoga moramo sa pažnjom da kucamo eksere za slike da ne bi probli susedu u kuhinju. Kako se I temelji novih grdosija zabijaju u kosine I klizišta, tako nam se može desiti da se probudimo sa pukotinom u zidu veličine Grand Kanjona, jer, bože moj, zgrada se sleže, ništa strašno, zakrpiće dobra para. Isto je i sa lođama i terasicama, em su male, em su nestabilne. Često zgrade ne prođu ni tehnički pregled, a stanovi se već prodaju.

Pločice, sanitarije, parket…sve ponovo ako želite da vam nešto ne padne ne glavu i da se posle tuširanja ne saplićete o krhotine. Loše, jadno…kulise za izmamljivanje novca. 

Putniku namerniku da ostane u ovom gradu prepuručujem da prilikom kupovine stana sa sobom nosi mali čekić I da kucka po slobodnim površinama, tupo za šuplje, zapamtite i ne dozvolite da vam slatkorečivi agent za prodaju nekretnina oduzme alatku, ne nasedajte. Pipajte, kucaje, raspitajte se u komšiluku, a tek onda odrešite kesu.

Od Slavije, ulicom Dimitrija Tucovića niču soliteri kao pečurke, a ceo donji deo Vojslava Ilića, koji je nekada bio poznat kao Denkova Bašta, pretvorio se u mali Njujork. Ovde je posečeno svo drveće, baš svo, a do pre deset godina ceo kraj krasili su drvoredi kestena. Nisam primetila da se sadi novo, prostori su zaliveni betonom i pretvoreni u parkinge (I opet ih je malo).

Od Vojslava ilića prema Bulevaru Kralja Aleksandra nekada su gospodarile bašte i stare porodične kuće. Lepota. Vrtovi i majske ruže, ceo Lion je mirisao na ruže u proleće. Sada miriše na benzin i smog. Posekli su drveće da naprave mesta arhitektonskim čudovištima malih prozora, betonskih prilaza i betonskih parkinga. I to legalno i po Detaljnom Urbanističkom Planu, sve po propisu. Pa ko donese ovakav propis, stavila bih ga da živi u jednu ovu kocku i da svako jutro maše komšiji kad krene u WC. Uzane ulice, jednosmerne, sive, betonski divovi pripijeni tesno jedni uz druge kao zatvorske rešetke, nema vazduha, nema neba, nema sunca…

Nagomilao je Beograd stambeni prostor, ali po kojoj ceni … Ajde,  manje je važno da li je estetski privlačno, važno bi trebalo da bude da li je praktično za sav narod koji hrli u velegrad u potrazi za boljim poslom i boljim školama. A nije ni praktično, ni lepo, ni po pravdi, ni po zakonu. Kome posle svih opravki na novom stanu ostane para, neka tuži preduzimače (slaba vajda, imaju najbolje advokate i na rukoljub su sa kumom).

Beograd je ostao bez duha, pa smo i na to žmurili, mi starosedeoci skloni kritici, računali smo da će novo vreme doneti velegradu novi miris starih običaja i nova lica svih boja I kultura, ali donlo je samo spavaonu punu isparenja od loše hrane i bednih higijenskih uslova, pa i navika.

I svak u Srbiji zna da se pare najbolje propiraju preko građevinskih preduzeća, znamo, takođe, da se i svako ko se u neku stranku uvali prvo dohvati  traženja stana, a zato treba mnogo kutija i mnogo brzog i kusg, jer kakvo vreme – takvi i proizvodi vremena.

Ostavićemo iza sebe krš, kič i kulise megalopolisa, pozorište za zbunjene lažnom veličinom. Kule na vodi I metro na papiru…Beograde, veliki su te rušili, pa si vaskrsavao, sada su te malecni sravnili do temelja i na tvojim drevnim kostima podigli pozorište. Sudbina je dama, uvek daje onoliko koliko je uzela…