Neoliberalno zlo

Kraj hladnog rata i raspad istočnoevropskih sistema real socijalizma, shvaćeni su u svetu kao pobeda neoliberalnih ekonomskih vrednosti. Pojedini neoliberalni ideolozi, poput Frensisa Fukojame, usudili su se čak, da izreknu tezu o ’’kraju istorije’’, jer su u gotovo čitavom svetu zavladali principi ’’slobodnog tržišta’’, ekonomske konkurencije i privatnog vlasništva nad sredstvima za proizvodnju. ’’Kraj istorije’’ je shvaćen i kao kraj budućih sukoba u svetu, jer ’’demokratije’’ ne ratuju.

Međutim, neoliberalizam, kao zvanična ideologija procesa ekonomske globalizacije, ne samo da je otklonio uzroke budućih svetskih sukoba, već ih je drastično produbio i otvorio nova žarišta.

Noam Čomski, u svojoj studiji ’’Profit iznad ljudi’’, opisuje neoliberalizam kao poredak koji treba da omogući bogatim zemljama iskorišćavanje političkih i ekonomskih potencijala zemalja ’’trećeg sveta’’, namećući im postulate otvorenog tržišta i slobodne konkurencije. U praksi, to znači podršku multinacionalnim i nadnacionalnim kompanijama, da maksimiziraju svoje profite i koncentrišu stečeni kapital u što manjem broju ruku. Država je pasivni posmatrač, čiji je jedini zadatak da obezbedi stabilnost tržišta i obezbedi neophodne uslove za razvoj: opštu privatizaciju, smanjenje poreza za bogati sloj stanovništva, smanjenje izdataka za javne delatnosti i potrebe... Na globalnom planu, neoliberalizam funkcioniše kao neskriveni imperijalizam, koji isključivo zarad profita, ruši suverenitete nezavisnih država, izaziva međunarodne krize i ratove, instalira marionetske režime u službi krupnog kapitala...

Moderni ’’očevi’’ neoliberalnog sistema bili su Ronald Regan (SAD) i Margaret Tačer (Velika Britanija), mada su osnove ovakve politike postavljene još davne 1948. godine, u ’’Izveštaju o političkim smernicama, br.-23’’, Džordža Kenana:

’’Mi imamo 50% svetskog bogatstva, a samo 6,3% svetskog stanovništva... Naš najveći zadatak u narednom periodu je da osmislimo oblik odnosa, koji će nam omogućiti da zadržimo ovu nesrazmernu poziciju... Da bismo to ostvarili, moramo se osloboditi svih sentimentalnosti i sanjarenja i svu pažnju usredsrediti na neposredne ciljeve Amerike... Trebalo bi prestati raspravljati o nejasnim i nestvarnim ciljevima poput ljudskih prava, poboljšanja životnog standarda i demokratizacije. Uskoro ćemo morati nastupiti neposredno sa pozicija sile.’’

Da vidimo kakav svet nam je doneo neoliberalni sistem:

-          prema podacima Svetskog instituta za istraživanja ekonomskog razvoja iz Helsinkija, dva procenta najbogatijih odraslih ljudi, poseduju više od polovine bogatstva svih porodica na svetu; jedan procenat najbogatijih (od kojih većina živi u Evropi i SAD) poseduje 40% svetske imovine; najbogatijih 10% drži 85 % bogatstva; na drugoj strani, 50% odraslog stanovništva u svetu sa dna imovinske lestvice, poseduje jedva 1% svetskog bogatstva, stoji u izveštaju Instituta;

-          Miodrag Ilić, u svojoj knjizi ’’ Quo vadis svete’’, navodi da obrt 200 najvećih multinacionalnih kompanija, premašuje ¼ ukupne svetske privredne delatnosti; godišnji promet ’’Forda’’, veći je od bruto nacionalnog dohotka Južne Afrike; ’’Tojota’’ obrne veću sumu novca nego cela Norveška; tri najbogatija čoveka na svetu (Bil Gejts, Voren Bafet, Pol Alen), drže u svojim rukama imovinu čija je vrednost veća od ukupnog nacionalnog bruto proizvoda 48 najsiromašnijih zemalja; 225 najbogatijih pojedinaca poseduje u svojim trezorima i nekretninama, ono što je ravno imovini dve i po milijarde ljudi na svetu, odnosno, 47% stanovnika planete; pet najbogatijih nacija na svetu, više nego udvostručilo je srazmeru prema najsiromašnijim državama, ona iznosi 74:1;

Multinacionalne kompanije izmeštaju svoje fabrike na jug, ne da bi popravile položaj zemalja u razvoju, već da bi svoje profite učine još većim. Kao ilustracija, može da posluži primer Dominikanske Republike, gde na plantažama šećerne trske rade deca od pet do deset godina, i po deset časova dnevno, za nadnicu od 80 centi. Dok radnik ’’Dženeral motorsa’’ u SAD, zarađuje 40 dolara na sat, njegov kolega u Meksiku, u istoj firmi, zarađuje dolar i četrdeset centi. U Indiji, devojčice od sedam-osam godina, upražnjavaju tkačku veštinu, kako bi se izborile za opstanak. Gotovo milijarda i po stanovnika u svetu, živi sa manje od jednog dolara dnevno, a svake tri sekunde, jedno dete, mladje od pet godina, umre od gladi.

Eto, to su grubi podaci o svetu u kojem živimo i kojem svojim ćutanjem dajemo legitimitet. To je svet u kojem sudbina i životi ljudi su određeni fluktuacijama na svetskim tržištima, cenom nafte, manipulacijama na berzama, količinom pojedinačne ekonomske moći... Da li je moguće da smo i dalje nemi prema ovome!?

Zaključiću sjajnom primedbom Rusoa: ’’Kada vidim gomile nagih divljaka, kako preziru evropsku pohlepu i trpe glad, mač, vatru i smrt, samo da bi odbranili svoju nezavisnost, osećam da robovima i ne priliči da razmišljaju o slobodi.’’

Igor Maksimović