Ni zmajevi nisu što su bili

Kako mi volimo da se igramo rečima! Čudo jedno! Evo, ovo mi je ne znam ni ja koji CV po redu koji pišem. Mnogi znaju da treba da predaju svoj CV i šta u njemu treba da stoji. Sajtovi obiluju informacijama o tome, a čak postoje i eksperti za tu oblast, pa kažu da je razlog zašto nečiji CV zavši u korpi, verovali ili ne, font kojim je napisan. Navodno, treba da bude napisano nekim zanimljivim fontom, a ne ovim, predviđenim za zvaničnu prepisku. Zanimljive li činjenice, hm... A ja bih se zaklela da stvari stoje drugačije i da razlog zašto nečiji CV završi u nečijoj korpi  je nemanje „proseka“, odnosno, svega onog što predstavlja legalizovanu korupciju. To je, znate, korupcija, umotana u fino pakovanje preporuka, proseka sa fakulteta (od dve do pet hiljada evra, zavisi koliko smo „naši“. Što smo veći rod i prosek je veći), radnog iskustva, angažovanja itd...

Moj CV izgleda oskudno u svakom pogledu, ali ja sam, izgleda, što se toga tiče, jedan od usamljenijih slučajeva, jer je ova zemlja puna žena zmajeva. U svakom kamenu zemlje Srbije krije se po jedna takva. Rodonačelnikom te nove generacije žena zmajeva mogla bi se smatrati, sasvim neočekivano i uprkos svom nežnom glasu i izgledu, Slavica Đukić-Dejanović, žena sa veoma impozantnom biografijom, da ne kažem CV, čak i za naše uslove. Od skromne devojčice iz Rače rođene 1951. godine, vrednim radom i zalaganjem 1996. Je postala redovni profesor Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, a u međuvremenu je, naravno, diplomirala, magistrirala, doktorirala, završila specijalizaciju is ve ostalo. Studenti kažu da je dobar profesor i stručnjak. U to ne ulazim, jer nisam bila na savetovanju kod nje, a ako me sećanje dobro služi, tu čast imaju pripadnici manjina koji se deklarišu kao diskriminisani zbog svog seksualnog opredeljenja. Ostale, realno diskriminisane grupe, čekaju na red.

U pauzi između upravljanja državom, bilo da je u pitanju predsedavanje Skupštinom, ministrovanje ili nešto treće, bavi se naučnim radom, usmerava karijere svojih pulena sa fakulteta kojima je mentor na više polja, pa ni svadbeni ručak pojedinaca ne počinje dok se ona ne pojavi, makar to značilo i nekoliko sati zakašnjenja. Ili dana, nema veze... Nepodmitljiva, stroga prema drugima, ali i prema sebi, odgovorna, stiže na hiljadu strana, a što ne posećuje manifestacije kao što je Tijanina sahrana, stvar je principa. Porodici Ognjanović nije izjavila saučešće, jer bi to značilo diskriminaciju ostale bolesne dece u Srbiji, („Telegraf“). Istina, Miloševićeva sahrana i nije bila neka manifestacija, baš... Malo ljudi, u dvorištu, ništa posebno, čak nije bila tim povodom ni nešto naročito rečita, s obzirom da je ginula za partiju i vođu, a neistomišljenike nazivala sramotom za zemlju. Verovatno je to neka dijagnoza, a što su lekovi stizali u apoteke, gde su pacijenti mogli da ih kupe, njena je zasluga. Ne, nije bilo sniženja, samo regularna cena i visoke marže, ali zdravlje je najpreče, zar ne?

Pomenuh, već, strogost prema sebi i drugima, kao njenu osobinu za koju svi znaju, pa su zbog toga, lekari užičke bolnice krili da im pacijenti umiru od tetanusa. Govorilo se da umiru jer hara neka bakterija od koje nema spasa, dok nije u javnost procurila vest o klostridiji, o čemu, tadašnja ministarka, nije imala pojma! Pa, nema spasa, naravno, jer nema preventive, a ni lekova (osim onih u prodaji), kao što u kraljevačkoj bolnici nema sistema za infuziju, katetera i ostalih potrepština napravljenih od jeftinih, uglavnom, plastičnih masa, ali to se ne računa, pa samim tim, ne ulazi u CV ili biografiju, kako vam drago.

„Gde ja stadoh, ti produži“, kaže stara narodna izreka, pa rukovođeni njom, oni što padnu s vlasti na vlast, nastavljaju već utabanim putem, ponosno, uzdignute glave. A, pa lako je njima sa takvim biografijama, a u mom CV će doveka stajati samo fakultetska diploma, dva strana jezika, desetak godina neozvaničenog radnog iskustva i ostale osobine i veštine, uglavnom nebitne za tu vrstu posla. I dok se pomenutoj gospođi, kao prednost navodi to što je sama odgajala sina, dotle će mnogima biti mana to što su same odgajale svoju decu i što ih, uopšte, imaju.

Čudna neka zemlja. A ni zmajevi nisu što su bili...