Ovisnici veronavuke?

Odgovorno tvrdim da Boga (ili bogova) nema, koliko god se upinjali da vam to utuve u glave oni koji su svojim senzibilitetom i drugim ezoteričnim čulima i pristupima došli do drugačije spoznaje.
Da bi međusobno konunicirali, ljudi su izmislili Fejsbuk, ali je za komunikaciju sa tvorcem i dalje dovoljna molitva, čak ista ona koja je nekoliko hiljada godina u opticaju, a bez ikakvog efekta, osim ako pod tim ne podrazumevamo da je čitav svet u neopisivom sranju u kojem nema ni traga od uticaja humanoida, a da ne govorimo o nečemu što bi trebalo da bude vrhunska forma energetskog naboja koja za krajnji cilj ima harmoniju u svim njenim vidovima.

Može li neko mirno da posmatra sve ovo što nama zagorčava živote i da nađe u tome bilo kakvu vezu (kauzalitet) sa savršenstvom Božje promisli? Ruku na srce, to ni najluđa gatara ili sumasišavši plemenski vrač ne bi priuštio svojim saplemenicima.
Ako mi ne verujete, pošaljite mu sms, selfi ili ga pozovite direktno. Neće biti da je bedno i prevarama sklono ljudsko stvorenje ovladalo tehnologijom za koju je i njegova božanska svetlost najobičniji dunster. Uostalom, ako čovek sve vreme napreduje u koječemu ne znači li to da nije načinjen kao savršenstvo, već samo kao masa za oblikovanje, što opet negira Boga kao visokokvalifikovanog autora svojih kreacija.
Ali ako postoji, a da ja o tome nisam obavešten, onda on egzistira u nekom sasvim drugačijem vidu i agregatnom stanju od onoga čemu su nas do sada veroučili veroučitelji.

Ne znam šta bi tu trebalo da se uči, ako se već radi o nečemu što je apsolut u svakom smislu i u svim kategorijama. Zarjedan Bog ne bi napravio sinove svoje, ako ih je već načinio po obličju svojemu, toliko moćne da se rađaju sa svešću o njegovom postojanju i sa mehanizmima kojima će da ima kontrolu nad njima ili bar da bude u vezi? Ovako smo prepušteni samoukim veroučiteljima koji se iz petnih žila trude da nam dokažu nedokazivo.

Učiti decu ophođenju prema imaginarnoj pojavi i ritualima iskazivanja poniznosti i poštovanja hiljadugodišnjih arhetipskih strahova pred nejasnim i nepoznatim vrlo je nerazumno, a moglo bi se reći i zlonamerno. Zašto ne dozvoliti klicima da budu onakvi kakvima ih je Bog napravio ako su već njegovo delo, a ne pristupati orošavanju njihovih tek formiranih umova iz bezuma alavih veromučitelja od kojih većina ne zna ni šta je „lajk“.

I ako bi se očekivalo, posle svega, da su deca ovde uglavnom boleštinama zaražene, čirevima osute mongoloidne spodobe kontaminirane im domovine, više je nego jasno da je sasvim suprotno. Za razliku od matoraca koji su, budući božanski savršeni i veri učeni, napravili samima sebi najveće sranje i pakao od života,deca su za ponos i Bogu i običnom smrtniku. Nešto se dogodilo da se, ipak iz vrlo problematičnog genetskog materijala, razvije generacija koja bi se mogla smatrati najvišim dometom čovečanstva. Ako je sve prethodno bilo iskušenje ili neophodan proces da se to desi, onda u redu, neka bude. Ali deca su sve što u ovom trenutku vredi od nas, naš ponos, i naša viza za budućnost, potvrda da smopostojali i da to nije bilo uzalud. Deca koja su se izvrga u suštu suprotnost svojih roditelja. Znači, bez ikakvih zasluga, ako se pod tim ne podrazumevaju zloća i podanički mentalitet, dobili smo dečicu kojoj možemo da se divimo, i ne samo mi, već svako ko još uvek drži do ljudskih vrednosti po shvatanju humanističkih teoretičara. Čak i da pokušate, biće uzalud. Većina naše dece više i ne živi ovde i po veroučiteljskim pravilima, a ta tendencija je sve izraženija. Osim toga, a zahvaljujući tehnologiji, deca već sa 5 godina nadmašuju matorce u mnogim oblastima. A dete koje je ušlo u tajne te đavolske sprave, koja se kompjuterom zove, teško da ćete privoleti da zamišlja bogove po vašim obrascima.

Eto, i Papa potvrdio kako mu je dojavljeno da je ovo poslednja godina sveta kakvog smo znali? Znači li to da je i Bog shvatio da se zajebao sa nama ovakvima, ili je čovek dosegao nivo božanskog principa postojanja, ostaje nam da vidimo. Ali bez dece, molim vas, i bez veronavuke, jer se pokazalo da niko nikada nikoga nije učio ili navlačio ni na šta za njegovo, već za svoje dobro. A zašto biste vi bili izuzetak? Osim toga, ni svojim životima niste dokazali da u sopstvenog Boga verujete, što je opet, ljudski, i te kako ljudski.

Ivan Rajović