(Pr)Oterivanje

Sticajem po mene sretnih okolnosti našla sam se u Kanadi. Ali, ako mislite da je to dovoljno udaljeno da ne dopiru vesti o Srbiji i onome što se dešava, varate se. Naročito ne uz ovu tehnologiju. Ovde je naročito zanimljiv onaj kablovski net paket BalkanyjaTv gde ti daju sve ključne kanale ex yu prostora i naravno paket svih 100 Pinkovih. I baš zato ne možeš uteći vestima, sve i da ih izbegavaš. A naročito je dobro što imaš mogućnost da pregledaš kanale sa  vremenskom razlikom od 6, 9 i 12 sati, pa ako si slučajno propustio da vidiš i čuješ premijera u direktnom prenosu, možeš vratiti vreme unazad. To je sasvim prirodno, jer u Srbiji se uvek vraća sve unazad, pa je tako i ova Balkanyja TV prilagođena toj viševekovnoj tradiciji. Čisto da ti ne nedostaje domovina.

Domovina uvek nedostaje, samo kad se uzme u obzir da je život tek jedan i prolazan, onda se nekako lako utešiš uz pun novčanik i pozitivne misli.

Evo svežeg primera.

Četvoročlana porodica, došla iz Vojvodine, pre dve godine. Muž je dobio posao u Kalgariju, ali za dve godine nije uspeo da položi engleski jezik i tako nisu stekli uslov da apliciraju za permanent residence, što njihov ostanak dovodi u pitanje. Imali su dva izbora: da se vrate u Srbiju ili da se odsele u, 1200 km udaljen, Vinipeg, koji je poznat po tome da je slabo nastanjen i da su zime jako hladne i jako duge...gotovo bez drugog godišnjeg doba! Ali, kad tamo poživiš 3 meseca možeš da podneseš zahtev za permanent i to bez uslova da položiš jezik. Naravno, odlučili su da se presele! Jer, kako kažu, nemaju gde da se vrate! Ne zato što zaista nemaju krov nad glavom u Srbiji, već zato što u Srbiji nema budućnosti.

Ovde je muž zaposlen u jednoj solidnoj firmi. Ima solidnu platu, ima mogućnost da dodatno nešto zaradi, a žena će svoje zaposlenje prilagoditi dečijim obavezama, školi i vrtiću! Tek sa dolaskom u Kalgari osetili su šta je život bez stresa kad se pođe u kupovinu. Ne za luksuzom, već za osnovnim potrebama. Mada, kako mi reče taj naš zemljak, neposredno pred odlazak u Vinipeg, nekad se kupuju i gluposti, čisto iz znatiželje, ali i to je deo udobnosti koju pruža život ovde. Ne, ne živi se ekstravagantno, nema tu priče o velikim parama za kratko vreme, ali se živi normano i opušteno.

Odselili su u Vinipeg sa jednim sinom tinejdžerom i drugim mališom od 5 godina, ali zadovoljni su, bar po prvim utiscima. Za godinu, dve, kad dobiju permanent, mogu da se vrate u Klagari, ili idu gde god požele dalje, po ovoj ogromnoj zemji, koja ima svega 3 stanovnika na km kvadratnom. Izdržaće i te neljudske hladnoće!! O povratku u Srbiju ne razmišljaju. O dolasku za neki odmor, dečiji raspust...da! Ali, učiniće sve da ostanu egzistencijalno zbrinuti u zemlji koja nudi budućnost.

Slučaj drugi je primer jednog para, dvoje mladih, fakultetski obrazovanih ljudi, koji su iz Beograda pre pet godina otišli prvo za Ameriku, a potom došli u Kalgari.

On je, kao mnogi mladi ljudi iz Srbije, još tokom studija išao na one prekookenaske brodove, konobarisao, barmenisao, šta god...vratio se u Beograd, otvorio restorančić na splavu i onda je krenula  inspekcija...jedna, druga, treća... Tražili su dlaku u jajetu, vodu u vazni za cveće i druge slične bitne detalje, dok u isto vreme, susedni splav koji je radio bez brojnih, propisima predviđenih stvari, nisu kontrolisali, ali se s njim u vezu dovodilo Šarićevo ime.

Momak je shvatio poruku, prodao vlasnički deo, spakovao stvari i otišao. I u Klagariju sad vodi jedan restoran, suvlasnički. Radi, što bi se reklo, kao crnac, ali zna i zašto! Kupili su stan pre par meseci. A to ovde nije ni malo jeftina investicija. Samo što im se uz permanent residence, trajni boravak, otvaraju gotovo sve mogućnosti kao i državljanima, pa samim tim i vrlo povoljni krediti...

Imaju devojčicu od dve godine, čekaju drugo dete i ni ne pomišljaju da se vrate. Roditelji dolaze povremeno, oni će otići u Srbiju kad budu osetili potrebu, ali...prvo bi da proputuju. Meksiko, Kuba...svet je veliki.

I mogla bih ovako da vam ispisujem stranice o ljudima koji su otišli iz Srbije u poslednjih 20 godina i došli samo ovde u provinciju Alberta, u Kanadi, a koliko ih je tek u Ontariju, BC-ju...?? Koliko ih je širom sveta? Poenta je u tome da se odlazi. Devedesetih masovno, pa posle 5. oktobra, pa i sada... I bilo je tih migracija i imigracija i gastarbajterovanja, ali ovo sve nije to... Ovo je posledica višedecenijskog političkog proterivanja. Odlazi mladost, pamet, budućnost... Zbog korupcije, kriminala, partijacije, politizacije, nepotizma, diletantizma...

Možda kad sa 100 Srbija spadne na 3 stanovnika po kvadratnom kilometru i Srbiji krene kao Kanadi!!?? Možda je jedan čovek koji sve zna i sve vidi, i ovo shvatio kao rešenje, pa proces Oterivanja ubrzava, dok mu ne istekne mandat!?

Kako god, iz ove perspektive Srbija ne nedostaje onima koji su otišli.

Zar to nije tužno?

Violeta Živkov