Šta se to dešava sa nacijom?

Da li je zaista teško podići glavu sa tastature i pomeriti zadnjicu sa stolice? Da li je zaista zadovoljavajući  osećaj  biti zatvoren u ljušturi kao larva leptira, čekajući na druge da oslobode prostor za slobodno lepršanje krilima ?

Šta se to dešava sa ljudima?

Da li je je zaista moguće  otkloniti frustracije i  nezadovoljstva  pomeranjem kažiprsta iznad tastature, stavljanjem LIKE i UNLIKE ?

Gomila grupa, stranica, peticija na društvenim mrežama, virtuelno izražavanje bunta pljuvanjem po određenim ideologijama i modelima vlasti, odlukama, postupcima....

I...šta s tim? Dobijamo gomilu identičnih rečenica, aplauza, komentara, diskusija, koji nas oduševljavaju ili ostavljaju zabezeknutim. Postojane su samo kao trenutne  slike na monitoru kompjutera ili displeju mobilnih telefona - gomila rečenica koje će za samo nekoliko trenutaka nestati iz vidokruga. Pojaviće se nove, koje će ponovo dobiti podršku  pokretom prsta na tipki tastature – ponovo jedan LIKE.

Za to vreme trgovi i bulevari u našim gradovima dobijaju imena nekih ljudi, kojima je glavno zanimanje bilo promocija mitoloških bića, na osnovu koje su se poprilično obogatili. “Blagovetni oganj” , u vidu logorske vatre, okuplja gomilu ljudi sa smanjenim nivoom samopošovanja, ljudi koji nisu u stanju da na adekvatan način obrade realnost. I kao takvi, trazeći utehu I podršku glavnih junaka zbirke mitoloških priča, donose odluke u ime “većine”.

'Ajmo jedan LIKE!

Nakon toga, radnja se prebacuje u bolnice I škole , već uveliko oronule,  popunjene vremešnim nameštajem I tehnikom koji datiraju iz prošlog veka. No, od nečeg se mora početi – opremimo prvo manastire i crkve!  U njima je budućnost  - novac! Gomila “donatora” strpljivo čeka da pognutih  glava uđe u pomenute objekte i kupe dozu “podrške i ohrabljenja”, kako bi imali hrabrosti da idu dalje...

'Ajmo još jedan LIKE!

Tradicionalne (čitaj prvoslavne) “vrednosti” dobijaju na značaju - polako se šire i van granica predviđenih za obavljanje  karakteristivčnih rituala. Škole postaju njihovi temelji  (počev od “tradicionalnog” nameštaja iz prošlog veka, preko sadržaja u udžbenicima, pa do “edukacija” na časovima veronauke,  usmerenih  ka pravoslavnim  igrarijama.

Ostale javne ustanove postaju cirkuska šatra, čiji su glavni artisti  veoma vesti iluzionisti - “osveštena” voda  je postala veoma značajan činilac “prirodnih” bogatstava Srbije!

A gde je LIKE?

Telepromtovanje vazduplohova je ono po čemu je Srbija jedninstvena. Možda se ponovo kandiduje  kod UNESKO-a, kako bi pomenut fenomen  i zvanično dobio titulu “kulturnog nasleđa” .
Ovde je LIKE obavezan!

Šta se to dešava sa ljudima? Čak je i šetnja postala suvišna aktivnost  “voajera” sa društvenih mreža, virtuelnih “buntovnika”.

 Voajerizam je postao dominantna  aktivnost “dokolice”.

A, da li ste, ipak,  za jednu šetnju....?

(Šta - izostao LIKE? )

Tatjana Manojlović