Traži se Supermen

Bog je Srbima dao užasno težak zadatak. Trebalo je da se bore protiv svetskih zlih sila, đavola koji obećava „kule i gradove“. Trebalo je da neguju porodične vrednosti i po svaku cenu očuvaju instituciju najuže porodice. Trebalo je da žive po najplemenitijim načelima i da veličaju sve što je ljudski, hrabro, srčano, dobroćudno, iskreno i božiije. Trebalo je da, bez obrzira na okolnosti, ne odstupaju od sloge, ljubavi i tolerancije. Tako je trebalo, a dokle je došlo?

Srpski je narod trenutno sasvim zbunjen, možda malo i izgubljen. Nije siguran u kom pravcu želi da ide, na koji način želi da razmišlja i kako da se ponaša. S obzirom na okolnosti i šta je sve preko leđa preturio, to je sasvim razumljivo. Ali, dokle planiramo da zloupotrebljavamo taj izgovor kako nam je teško? Dokle moramo propadati da bi naša stopala konačno dodirnula dno i grčevito se otisnula prema površini tog mulja u kome se batrgamo decenijama? Zar stvarno mora da se digne „kuka i motika“ da bi došlo da nekakvih konstruktivnih promena? Ja ću vam odgovoriti na osnovu svega što znam i što sam naučila u poslednjih nekoliko godina – uopšte ne mora!

Jedna od najvažnijih i najvećih istina ikada izgovorena, je istina o moći pojedinca. Čovek koji se bori za pravdu, za humanost, za ljubav, za toleranciju, za dobrobit sviju, možda u početku, nije podržan od strane svojih sunarodnika, svojih bližnjih, svojih komšija, ali podržan je od strane najmoćnije sile – više sile, našeg Oca, velikog Kreatora, Izvora Života - kako god tu silu želite da nazovete. I jeste, tačno je da će proći kroz teške ispite i velike muke, ne bi li dokazao svoju veru, svoju izdržljivost; ne bi li dokazao da je dostojan ovakve podrške, da je uporan, da su njegove namere čiste i časne; da je dovoljno hrabar i strpljiv. Ali kada sve testove prođe njegove reči, njegova dela i namere počeće da se šire kao najopasniji virus, koji će harati umovima svih ljudi i konačno ih naterati da počnu da razmišljaju svojim glavama, da smognu snage i hrabrosti, i pridruže se borbi, i da shvate koliko je njihov doprinos neophodan i vredan.

To je moć pojedinca. Koliko god da je teško ili riskantno, obeshrabrujuće ili zastrašujuće, ne postoji niti jedna osoba kroz istoriju koja je hodala uspravno, visoko podignute glave, neoborivih ubeđenja, hrabro, a da u srcu nije znala da ne hoda sama, nego sa Bogom. Nema ni jedne koja nije, pre ili kasnije, možda za života a možda posle smrti, svojim savremenicima, a često i mnogima koji su se roditili mnogo kasnije, donela ogromne, korenite, nezaustavljive promene.

Sve što postoji na svetu  - svo znanje, sav napredak, svi izumi, svi zakoni, svi načini ljudskog postojanja – sve je uvek započela samo jedna osoba. Ne postoji znanje do koga su svi ljudi na svetu došli istovremeno. Ne postoji borba koju su svi ljudi istovremeno započeli. Ne postoji ideja na koju su svi ljudi došli u istom trenutku. Kroz celu istoriju čovečanstva, ili bar onaj deo koji je negde zapisan, zapazićemo da je uvek  samo jedan koji prednjači sa svojim idejama, uverenjima, idealima, predlozima, namerama. On povlači za sobom inertnu većinu.

Izgleda da je u Srbiji došlo vreme da se pojavi jedan takav. Pa još jedan, pa još jedan... A možda si taj „ključni jedan“ upravo ti, moj dragi čitaoče. Možda sam ja. Hoćeš li me slediti? Hoćeš li se pridružiti onom hrabrom, srčanom borcu za pravdu, za ljudska prava, za dobrobit običnog čoveka? Ili češ plašljivo posmatrati kako se taj jedan koprca, jer ti nemaš petlje da od jednog napraviš dva, pa tri, pa gomilu? Hoćeš li skloniti pogled sa „rialiti šoa“ dovoljno dugo da prepoznaš tog jednog? Hoćeš li bar pokušati da saznaš o svemu tome više, umesto što se baviš kafanskom politikom? Hoćeš li ugasiti TV dovoljno dugo da razmisliš o tome kako bi ti mogao da učestvuješ u velikim promenama? Hoćeš li spustiti listove crne hronike da bi mogao da u ruke uzmeš knjige koje će te naučiti nešto o moći jednog ljudskog uma, jednog ljudskog srca, jedne povređene duše? Hoćeš li učiniti nešto!?!?

A možda i nećeš. Možda ćeš radije za svoju nesreću i svoj jad kriviti sve osim sebe. Možda ćeš opet sesti za šank uz dve, tri loze i drviti, po ko zna koji put, sa šankericom o tome kako bi ti to sve znao bolje, kako bi ti sve to lako rešio, samo kad bi te neko postavio da ti praviš reda.  Izbor je samo tvoj. A i posledice!

Bojan Čupić