Društvo

Svaka sličnost sa internet - krojačima je namerna.

Verujte potomcima i preselite se u kosmopolitski svet, negde tamo, gde vam ili ne treba zajednica, ili gde možete da uberete novac sa drveta. Potomci to rade, pa što ne bi i vi?

Koliko ljudi je poginulo, koliko ljudi je stradalo, koliko njih nema ni za najosnovnije uslove pristojnog života? Koliko ljudi se razbolelo, koliko žena i muškaraca je prokurvano, koliko njih nema za lek zbog „potomaka“?

Tako su se pomešali potomci svinjarske monarhije, predratnih trgovaca i raznih drugih povlašćenih slojeva društva (kurve, trgovci raznim uslugama i oružjem, „uspelim“ kriminalcima itd.) sa novonastalim potomcima crvene buržoazije i zajedno su uživali u svemu što im je komunizam priuštio.

Često su od zla oca i još gore majke i lako se povezuju sa svim protivprirodnim elementima sa kojima se susreću tokom svojih „privilegovanih“ života.

Crtica na nadgrobnom spomeniku koja stoji između godine rođenja i smrti je život, sećanja su život, sve ono što postoji u sadašnjosti i mrda je život, sve što se čuje i oseti je život, sve što se vidi je život.

Jezik oslikava način razmišljanja, a i ponašanje pojedinaca, grupa i mase, pa i naroda.

Dok zločinci uništavaju vrlo sistematski sve na šta naiđu „javnost“ se tobože sablažnjava i daje recepte za kisele paprike, pozitivno razmišljanje, negu iguana u terarijumu i kuka kako je „nekad bilo bolje“.

Nasiljem u svakom vidu i svime što je nedostojno se održavaju na “vlasti”.

Suživot je nužnost. Strah ponekad. Ljubav da, i preovladava. Ravnodušnost možda, i postoji. Mržnja ne, jer nema razloga.