Himna za izgubljenu stvar - 1. deo

Odem pre neki dan na youtube i odslušam pesmu Manic Street Preachersa –Anthem For The Lost Cause. Ova pesma je omaž velškim rudarima koji su godinama bili trn u oku režima Margaret Thatcher sve dok njihov štrajk nije slomljen, rudnici u Rhonda Valley pozatvarani a desetine hiljada porodica ostalo bez osnovnih izvora prihoda. I tu se negde zapitam – da li će iko ikad sastaviti himnu za izgubljenu stvar Grčke? Verovatno ne. Muzički trendovi  su danas znatno drugačiji nego u vreme kad su nastajali Manicsi (čitaj: komercijalni plus neinventivni), a svest o povezanosti među narodima Evrope je na najnižem nivou od osnivanja EU koja je, a da to i ne zna, otpevala svoje.

Grčka je za kratko uspela da zatalasa političku scenu, ali ne dovoljno da dođemo do katarze. Ne toliko zbog toga što Tsipras i Siriza nisu odigrali svoju ulogu koliko zbog toga što više ne postoji dovoljan broj zainteresovanih ljudi u publici. Budimo iskreni: zar  je neko mislio da će Grci da se provuku bez pomoći spolja? Bez evropskog javnog mnjenja? Bez iskrene, masovne podrške osiromašenih, uniženih Evropljana koji sve teže nalaze posao? Grčka je, metaforično gledano, bila republikanska Španija današnje levičarske Evrope. I, kao i u Španiji 1939.godine, levica je doživela krah. Naravno, ovaj put nije u pitanju generalisimus Franko već izvesna konspirativna grupa neformalnog karaktera poznata kao Eurogrupa i nije sravnjena Guernica, ali će mnoga ostrva, pristaništa i fabrički pogoni Helade nestati u šapama magnata. I sve će to biti – grčko, a naše.

Poraz Tsiprasa je jasan kao suza – nije mogao da napusti evrozonu, jer je većina stanovnika Grčke bila protiv toga. A upravo je bio ucenjen progonstvom iz veštačkog raja. I, naravno da je, uprkos referendumu, pristao na sve. I, naravno da je, kao neposlušno đače, kažnjen od strane Ledenog Čike Schaublea. I, opet, naravno da je tako izneverio očekivanja sunarodnika i sahranio Sirizu. I , naravno, pitanje je šta je mogao da uradi u toj konstelaciji snaga. Iskreno, možda bi bilo bolje da je od početka nastupio kao protivnik ostanka u evrozoni. Barem bi znao zašto se borio i zašto je izgubio. Imao bi, ako ništa drugo, svoju Anthem For The Lost Cause.Ovako cela priča ostavlja jezivo čudan ukus u ustima.

Evrobirokratija može da bude ponosna na sebe. Ne samo da su pobedili nego su naveli one koji su im prirodni protivnici da misle kao oni. Pogledajmo samo komentare srpskih novinara i blogera. Nemali broj njih seiri nad grčkom sudbinom i  pozdravlja mere “Merkelice Stare”. Tako i treba tim neradnim Grcima. Sva sreća da Srbi nisu takvi… I, dok se mi pitamo ko gde i kako, koga, s čim i u šta EU je uz pomoć bankara i korporacija slomila je kičmu još jednom sitnom, zanemarljivom protivniku. Nije joj to bilo prvi put...

-nastavlja se- 

Aleksandar Novaković