Mrzitelji sopstvenog naroda

Kad je neko nacionalista, onda može biti sve, bar ovde. Biti nacionalista, to znači, za razliku od drugih nesvesnih lepote pripadnosti sopstvenom narodu, biti osvešćen, od Boga počašćen i gotovo natčovek, biti Srbin kojem se dalo da spozna suštinu svog srpskog bića, da i pored svih problema sa kojima se srpstvo suočava, neskriveno pokazuješ svoju pripadnost ovom napaćenom, a ipak nebeskom narodu. Biti srpski nacionalista može se smatrati i svojevrsnom žrtvom, na koju su samo retki spremni, po pravilu oni kojima bi i, uslovno, niži životinjski svet zabranio pristup svom životinjskom carstvu. Biti nacionale, to znači dopadati se masi, dopadati se većini onih kojima su mozgovi i kriterijumi u njima odavno isprani i ugašeni. Biti nacionalna veličina, to znači u inat celom svetu pokazivati sve one prljave gaće svog nacionalnog bića, svu onu gadost koja te danas, i u ovakvom svetu može razlikovati od drugih i izdići na pijedestal originalne bedastoće. Biti ljubimac mase danas znači znati sublimirati sve najgore karakteristike te mase, i onda priuštiti sebi to zadovoljstvo da to saopštiš javno, znači biti najveći zajednički sadržalac stida i prostote, onoga čega bi se po svaku cenu svaki narod pod hitno oslobodio, ili bi to prećutao. A onda te tako osokoljenog, tako raspaljenog i nacionalno ponesenog, počnu da tegle i trmse političari, akademici, crkva i običan narod, sve dok te jednoga dana ne uzdignu tako visoko da počneš da figuriraš kao kandidat za nešto krupno, što ovde nije nikakav pokazatelj vrednosti, naprotiv. A kad se jedan takav ljuti nacionalistički skot dokopa para, onda je u mogućnosti da za kratko vreme prihvati norme ponašanja džet seta, na srpski način, u kojem se našao, a onda taj i takav pripadnik više srpske klase, ta intelektualna gromada i sublimator suštinskih srpskih interesa, počne da podupire pretendente na presto, ali istovremeno postane, poput svih bandita u istoriji, humanista, graditelj mostova, pa čak i donator svojih usranih organa u trenutku kada mozak prestane da mu funkcioniše. Kakve li farse; jer takvima mozak ne funkcioniše od rođenja, bar ne onako kako bi trebalo.

I tako svaka šuša koju je Bog stvorio samo za to da bi neki drugi pred očima imali primer šta su mogli da budu i koliko je vredno što su to što jesu, a ne ono što ih vodi, postane nova politička elita, novi pisci kolumni, svojih memoara, onda oni kao DNK sopstvenog naroda bivaju korišćeni od najrazličitijih belosvetskih sila i interesnih grupa za, po pravilu, antisrpsku delatnost.

Nažalost, biti nacionalista na način kako je to opisano i kako se to danas doživljava i traži, nije ni malo lako, kao što nije lako biti skot, ako nisi rođen kao skot. A taj osećaj zajedništva, ta potreba za pripadnošću sebi sličnima uvek je bila magnet za okupljanje najgorih, koji samo na takav način mogu da opstanu i, kao što se ovde desilo, zavladaju.

Normalno je što se geniji rađaju jedanput u 100 godina, a mediokriteti svakodnevno i masovno. Ne znam zašto je to tako, ali je logično da, ako se stvari tako sagledavaju, onda ovaj svet po svim demokratskim pravilima i pripada ovoj drugoj kategoriiji. A koji je onda kurac Bog pravio čoveka, kad je prolupa imao na svakom koraku, ni meni nije jasno. Ili još bolje, nije kriva gamad što je gamad, krivi su oni nadareni koji voljno ili nevoljno pristaju da služe gamadi, a to je ono što se danas događa u ovom svetu.

Gledano tako, čovek sa čuđenjem mora da se zapita: ne radi li se ovde o nekoj specifičnoj vrsti genijalnog primitivizma, vođenog iz nekog centra čiju lokaciju mi ne znamo, ili se radi o okolnostima koje same na površinu izbacuju određeni šljam, koji se onda pretvara u bitan element određenih društvenih gibanja? Kakva je to zemlja kojom upravljaju svi oni koji bi po svim pravilima, pa čak i po zakonima ovoga što se još zemljom ne može nazvati, trebalo da budu u zatvoru?

Dakle, kako god da vam je, ako još imate mozga i ako vam je stalo do sebe, onda iznad svega volite svoju zemlju, ali ne budite srpski nacionalista. Biti srpski nacionalista znači biti živi leš; mada, kako stvari stoje, ni put do onog pravog nije dugačak, u ovakvim okolnostima i sa ovakvim nacionalistima.

Ivan Rajović