Diktatura preletarijata

Dana 13.12.2017, posle duge i teške bolesti, preminuo je Parlamentarizam Srpski. I mada se fatalni ishod očekivao decenijama, demonstrativno pišanje po njegovom taze iskopanom grobu od strane Ušatog Poslušnika je ono što štipa razum svakog iole normalnog čoveka. Njegovo osiono "Ubuduće će na svakoj sednici biti ovoliko amandmana SNS-a... a vi kukajete do mile volje" je konačno skinulo masku (i gaće) sa folirancije zvane Skupština.

Samo foliranje demokratije u ovim predelima je započelo je još 90ih, kada je vlast, odgajana na komunističkom totalitarizmu, skapirala da su se stare parole - "bratstvo-jedinstvo", "samoupravljanje kao najsavršeniji oblik društvenog uređenja" - ofucale od upotrebe. Preko stare, crvene, komunističko-maskirne, udaren je novi sloj farbe. Rastvorena u novootkrivenoj svetoj vodici pravoslavlja i razmućena čelikom ocila i buzdovanima predaka, nova, trobojna i tri prsta debela farba je udarena na fasadu Otadžbine. Brzina molerskih radova kojom su bivši drugovi postali gospoda (zadržavši službene mercedese, vile i ostale privilegije) izazvala je masovno šljiskanje farbe u oči naroda željnog promena. Radnici Rakovice koji su pred zgradu Skupštine došli sa transparentima "Hoćemo svoje pare", otišli su sa "Oj Srbijo iz tri dela, ponovo ćeš biti cela". Efikasnost takvog načina manipulisanja nastavila se i u narednim godinama, a kada je zatajila, fiktivni listići sa Kosova i princip "nije važno glasanje, nego brojanje" doveo je do toga da se šerpama i pištaljkama morala obaviti reanimacija demokratskog principa "jedan čovek - jedan glas". Popunjavanje skupštinskih klupa postalo je proporcionalno volji naroda, jednoumlje je zamenjeno šarenilom biračkih očekivanja pokupljenih sa bilborda, predizbornih spotova i ostalih šarenih laža.

U tom skuptinskom šarenilu bilo je povremeno klovnovskih nastupa, bilo je estradnog samoreklamiranja, bilo je, naravno, i opstrukcija i zloupotreba Poslovnika. Ali Skupština je, ipak, koliko-toliko bila mesto gde su predstavnici vlasti donosili zakone po svom ćefu, a predstavnici opozicije mogli da verbalno pljuju po predlozima ili da "pljuju pod prozor" predlagačima. Skupština je bila i arena gde su velemajstori verbalnog karatea međusobnim poprckivanjem razbijali monotoni niz iznetih amandmana koje su iznosili (dok su članovi obezbeđenja iznosili 130 kila Šešelja).

A onda je, leta gospodnjeg 2017, u skupštinskoj proceduri došlo do napretka. Naprednjaci su skapirali da narod navučen na rijaliti programe, teško može da uoči razliku između Sodome na "Farmi" i Gomore u Skupštini. Zato su odlučili da šarenilu Skupštine vrate prvobitno dostojanstvo šešeljevskog cirkusa. Maja Diskrecija je uvela tačku dresure: Čopor dresiranih preletača na zvuk njenog zvonceta izvodio vežbu simultanog pritiskanja tastera. Naravno, pošto je to bio pretežak zadatak za pojedine primerke, sirota Maja je morala da (puj-pike ne važi!) ponavlja tačku da bi tačke dnevnog reda bile odrađene sve po spisku. Vredna Maja je, zatim sa krckalicom za poslovnik temeljno kršila pravila ponašanja, ugled Skupštine i njenu zakonom određenu funkciju, kršeći, usput, i Ustavnu slobodu govora. Uskratila je opoziciji da radi svoj posao korigovanja apsolutne moći vladara zacrtanu još u srednjovekovnom špilu Magna Karti, pa je tako otvorila vrata otvorenoj diktaturi. Umesto da razmatraju predloge, poslanici su se razmantrali... Mantra "Da se izvršenje budžeta ostvari tako da u najvećoj mogućoj meri unapredi..." ponavljala se neprekidno, sve dok vreme u peščaniku nije iscurilo, a onda se vratilo u prošlost, u doba kada je Veliki Vladar vladao, a poslušni poslanici aminovali. Aleksandar I je uveo diktaturu 1921., Aleksandar 2. je to prepustio vernoj službenici i članovima svoje Partije Preletača. Svođenjem poslanika opozicije na ikebanu, i svođenjem vladajućih poslanika na pernatu papagajsku živinu, Skupština je izgubila čak i ono malo televizijske privlačnosti.

Zato, dragi gledaoci, daljinski u ruke... Ako želite da gledate svoje omiljene likove, prebacite se sa skupštinskog prenosa na "Hepi" ili "Pink". Marjan R., Vojislav Š. i ostali rijaliti igrači su ipak zanimljiviji u društvu gologuzih starleta.

I džaba ti sada vajkanje, drtavi Vojo! Skakavci koji su pojeli skupštinsko vreme, kao i papagaji koji su pokljucali zanimljivost skupštinskih prenosa izlegli su se iz tvojih jaja. Trebalo ih je zavrnuti na vreme.