Opančar „agencija“: Bravo care!

Sedneš da popiješ kafu sa poznanikom. On ti izvuče novčanik dok ti odeš do toaleta. Kad se vratiš, insistira da plati račun i da časti celu kafanu. I svi kažu – Bravo care!

To je istina koja ovih dana kola društvenim mrežama – na televizijama sa nacionalnim frekvencijama nije objavljena, a cela kafana se u međuvremenu opila i svi glasaju za cara.

Što se mene tiče, tu bi mogao da bude i kraj o rezultatima izbora – sve su ostalo nijanse, što bi rekao pokojni Đole Balašević.

Imam kuma, on kaže – Bre kume, gde si to čuo, opet si slušao onaj tvoj N1.

Imam zeta, nismo više prijatelji na fejsu – blokirao me, nije mi to ni rekao, ko veli – ovaj matori mnogo s..., odraziće se to na moju dalju političku karijeru.

Imam i tetka Diku, nju već poznajete od ranije, kaže mi – Zete, nisam glasala za Vučića! Što Dike, pitam je, spreman da častim zbog te promene. Glasala sam za Dačića – on lepo peva, reče.

I svi trezni – a ja pijan, a nisam popio ... 

"Dolazi noć, gasi se dan
A noću sve se čuje
I svaka pjesma truje
Noć mi te duguje…", peva i dalje moj prezimenjak Zdravko.

A imamo i Evropu, Evropa ima OEBS, OEBS – spreman da prati sprovođenje demokratije u svim delovima sveta, pa tako i kod nas, najavili su da će poslati 75 svojih posmatrača (prema nekim vestima bilo ih je 380), koji će nadzirati regularnost izbora u Srbiji, OEBS ima svoju Kancelariju za demokratske institucije i ljudska prava – ODIHR, došli su, po čaršijskom redu posetili domaćina – Aleksandra Vučića, koji ih je obavestio “da je Srbija posvećena unapređenju izbornog procesa u skladu sa težnjama usmerenim na ukupnu demokratizaciju društva”, što su oni smatrali i dovoljnim saznanjem, tako da će to i uneti u svoje izveštaje sa službenog puta, uz eventusalni dodatak da je bilo i nekih sitnijih neregularnosti koje nisu uticale na ishod izbora.

 A u te sitnije neregularnosti spadaju i dešavanja u beogradskoj Štark areni o kojima slikom, rečju i direktnim svedočenjem obaveštavaju opozicioni mediji – logistički, do detalja, dobro osmišljen centar za izborne prevare: hiljade instant beograđana se autobusima, najviše iz bratske Republike Srpske, dovoze do Arene, odatle se razvoze na “svoja” biračka mesta u skladu sa jednostrano – od strane nadležnih državnih organa, određenim im “adresama stanovanja”, gde će obaviti svoju “građansku dužnost” – glasati i time pomoći svojim prijateljima u Srbiji i Beogradu, da izaberu svoje prave predstavnike, a ne one za koje oni smatraju da to jesu, te da potom naplate dnevnice i vrate se istim autobusima u toplinu doma svog, sa uspomenom o svom jednodnevnom prebivalištu u Beogradu.

Šta reći – “Đes’te lopovi”, što nedavno reče onaj mali vašem vladaru i vođi Miloradu Dodiku, najboljem drugu našeg vladara i vođe Aleksandru Vučića, koji stiže sinoć na proslavu istorijskog uspeha tog zajedničkog projekta.

A kad pomenuh „istorijski upeh“ što je i objavljena kvalifikacija tog zajedničkog poduhvata, ima tu nečeg nelogičnog. I do sada je opisanih pojava bilo, naprednjaci su i do sada odnosili ubedljive pobede, ali nikad ovako „istorijsku“, u situaciji kada su svi, pa čak i oni sebi samima predviđali najslabiji trezultat, a ostvarili su, prvi put, kako kažu, pobedu sa apsolutnom većinom. Jedini logični zaključak koji se iz toga može izvući je da su oni – uplašeni tim predviđanjima, organizovali krađu do sada neviđenih razmera – koju ni 380 posmatrača O(J)EBSA nije primetilo, a boravili su tu i pre i za vreme i posle izbora.

Pusti njih, šta je sa našom opozicijom. Oni su, kao i mi obični građani, sve videli i nastavili su da zajedno sa njima učestvuju u igri po njihovim pravilima i time dali legitimet toj krađi, umesto da su to objavili, napustili glasanje i pozvali građane da u znak protesta krenu ka Areni u miran protest. Nije morao to da bude protest koji je vlast zbog ove drskosti očekivala, pa je zbog toga dan uoči izbora pozvala u MUP i opozicione lidere da im skrene pažnju na rizik takve eventualne reakcije i nerede koji su zbog toga logično mogli biti očekivani. Koji bi drugi razlog za takvo upozorenje mogao biti, da su očekivani uobičajeni izbori na koje smo i navikli, jer ih vlast zakazuje kad god joj to odgovara.

Ne, opozicuja je na tu krađu neshvatljivo blago reagovala i zadovoljili su se time da tužilaštvu podnose prijave, koje su ovi odmah po prijemu i odbacivali sa obrazloženjem da oni o tome nemaju nikakvih saznanja, iako to sve navodno budno prate, pa ostaje da više verujemo njima nego sopstvenim očima.

I šta se kod takve reakcije drugo moglo i očekivati. Opet poraz na izborima, uhlebljenje jednog broja opozicionih aktivista u Skupštinu sa poslaničkom platom, prepucavanje sa poslanicima vladajuće većine, šetnje građana – sve već više puta viđeno. Do sledećih izbora, a onda sve iznova – Jovo nanovo. 

Opšti utisak o njihovom delovanju, najbolje je definisao na fejsbuku Z.L.:

„Kao da u nama živi đavo, promoter „najsmešnijeg virusa u istoriji čovečanstva“ ima svoje pristalice!?! Uzeo je više glasova od Tadića, Jeremića, Radulovića, Obraadovića i „Milice Zavetnice“ zajedno...“

To je ocena koja najbolje ilustruje animozitet koji vlada između njih i nemogućnost da se  dogovore oko bilo kog zajedničkog cilja. I sve dok je to tako, Aleksandar Vučić nema razloga da brine za svoju vladavinu.

U mom selu ima jedan opančar.        

Što on pravi dobre opanke !

Obuješ ih, popenješ se na soliter

i skočiš sa desetog sprata,

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić