Opančar „agencija“: Kap po kap...

Kap po kap, i opet pada će te duge kiše jesenje … kažu “Divlje jagode” u istoimenoj pesmi, a neki napredni ljudi su, u tom divljem maniru, otpočeli pripreme za ovogodišnju jesenju sezonu prikupljanja tzv. kapilarnih glasova za izbore koji su zakazani za 17. Decembar. Za one neupućene – iako se radi o pojavi koja traje koliko je i ove vlasti, i one koji prate samo medije pod kontrolom vlasti, kapilarni glasovi su glasovi koje zaposleni u državnim institucijama i drugim institucijama pod kontrolom vlasti, moraju da obezbede po ceni gubitka posla. Ta kvota je do sada iznosila 10 glasova, sada se razmišlja o povećanju te kvote, jer raste neraspoloženje građana prema aktuelnoj vlasti pa situacija postaje ozbiljnija. Unapređen je, kao i sve oostalo u ovoj zemlji, i sam postupak prikupljanja glasova, pa sada za taj posao postaje i formulari, da se skupljači glasova ne muče.

A kao podrška toj akciji idu i pare – onima do 18 godina i onima preko 18 godina, mladima i onima koji to nisu, onima do 70 godina i onima preko 70 godina … što bi Željko Bebek rekao – đacima, studentima, milicajcima … Svima, sem nezaposlenih, jer oni su ološ. Neće da rade, a mogli bi, samo da se učlane u SNS, ne samo da rade nego i da rukovode onima što neće.  A neće, inate se … videćemo ko može duže da izdrži.

Stvar je postala još ozbiljnija od kako je Đilas obećao da će, čim dođu na vlast, penzionerima vratiti onu ukradenu penziju – sa kamatom. Penzioneri se uzbudili, objavljuju se računice – stotine hiljada dinara … Lako je njemu, odgovaraju ovi iz vlasti, ima onih 619 miliona eura, pokrao narodne pare pa sad izigrava dobrotvora. Specijalne ekipe rade na smišljanju novih kategorija građana koji još nisu obuhvaćeni obećanim dotacijama. Da zlo bude veće, neki petokolonaš je objavio da je SNS prema najnovijem sopstvenom istraživanjima pao na svega 28% glasova. Vrag je odneo šalu pa se iznalaze nova rešenja, dograđuju stara – stižu vesti da čak i negovateljice starih i bolesnih koje pružaju kućnu negu, dobijaju svoje kvote.

Raste nezadovoljstvo u privatnom sektoru – kako zaposlenih tako i poslodavaca. Onima u javnom sektoru je obećano značajno povećanje plata – o trošku svih građana, pa zaposleni u privatnom sektoru takođe očekuju odgovarajuće povećanje plata, a poslodavci to ne mogu da im garantuju – kažu neka nam država smanji doprinose, pa ćemo i mi to da pratimo, a država ćuti. Proizilazi da zaposleni u privatnom sektoru plaćaju one u javnom sektoru, a za njih – ako bude.

Uzgred, to zanemarivanje privatnog sektora je ogromna greška. Ovaj autor je desetak godina živeo i radio u Engleskoj i svedok je da je u to vreme Velika Nritanija 75% svog nacionalnog dohotka ostvarivala od tzv “small business” (mali biznis). Nema ničeg boljeg od privatne inicijative – ako se ona stimuliše, a ne guši.        

Sve to prati i njihov verni koalicioni partner SPS i najavljuje da će samostalno izaći na izbore. A poznato je da oni ne prave pitanje – mogu sa svakim. Čak i ako ponovo pristanu na pregovore sa SNS-om cena će biti znatno veća nego kad su tražili uhleblje, a poznata je stvar da ni u samom SNS-u stvari ne stoje sjajno – mala bara puno krokodila, ko će sve do da navaša. A biće i onih koji vide da sve ima svoj kraj, pa će poželeti da u poslednjem momentu promene dres, jer u suštini, to što rade su prevare koje direktno utiču na rezultate izbora, a to je po Krivično zakonu kažnjivo. Na primer, član 155, stav: “Ko silom ili pretnjom prinudi drugog da na izborima, glasanju o opozivu ili na referendumu vrši ili ne vrši pravo glasanja ili da glasa za ili protiv određenog kandidata odnosno predloga, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine”.

Srećom, ministar finansija Siniša Mali nas uverava da nema problema – ima se, može se. E sad koliko je verovati njemu ili onima koji nude dokaze da je nedavno, na marginama rasprave o budžetu na pitanje zašto toliko potencira Đilasovih “619 miliona eura” kad je dokazano da to nije tačno, u poverenju izjavio da on priča ono što mu napišu Vučić i Vladanka. Kako, ako je to i pomentim piscima poznato, kad se to ponovo može dokazati kao neistinito. Pa zato, što će ta laž poslužiti svojoj svrsi za vreme izbora, a posle toga ko za to mari. Sećate se onog performansa koji su Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić izveli između onih konja na ulazu u Skupštinu, sa džakovima navodno pokradenih glasaških listića uoči ponavljanja glasanja u izbornom kontestu između Tomislava Nikolića I BorisaTadića, a uoči dolaska ove garniture na vlast. Džakovi su odigrali svoju ulogu, Nikolić je pobediio, SNS je došao na vlast, kasnije je sud utvrdio da je to bila neosnovana optužba, ali to javno nije ni bilo objavljeno. A i da je bilo objavljeno bio bi to isplativi kalkulisani rizik. Sve to potseća na onaj stari vic – Zec beži kroz šumiu, zaustavlja ga lovac i kaže – Stani kud si navro, znaš li da je objavljena vest da danas počinje lovostaj na zečeve? Znam kaže zec, ali dok ta vest signe do vas lovaca, odoše muda.  

Čini se da će za sva ova arčenja para biti potrebna nova zaduženja. Prilikom dolaska SNS na vlast spoljni dug zemlje je bio oko 15 milijardi dolara, a sada je već prešao 36 milijardi. Kažu da Kinezima dugujemo nekih 12 milijardi dolara, kandidujemo se za njihovu novu specijalnu zonu u Evropi, kao nekada Hong Hong, Makao … moći će i da nas iznajmljuju na 99 godina, onima ko da više. 

 U mom selu ima jedan opančar.       

Što on pravi dobre opanke !

Obuješ ih, popenješ se na soliter

i skočiš sa desetog sprata,

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić