Opančar „agencija“: Lažu Francuzi, a ko laže taj i krade, kaže naša stara narodna izreka

Objava na društvenim mrežama – fejsbuk i tviter, 4.1.2024. godine:

„Mislio sam da je nemoguće, pa sam istražio malo i pronašao dokaze. Olimpijske igre u Parizu 2024. godine koštaće ukupno 4,4 milijarde evra. U ukupno 32 sporta, učestvovaće 10.500 sportista, sa očekivanim prilivom od 15 miliona posetilaca/gostiju.

Expo 2027 u Beogradu će koštati 15 milijardi evra (3xviše), na Expu će učestvovati 3.000 ljudi (3x manje), sa očekivanim prilivom od 3 miliona posetilaca (5x manje).“

Lažu Francuzi, nemaju pojma, koštaće ih to pet puta skuplje. Nisu naši finansijski stručnjaci,  na čelu sa Sinišom Malim, budale (to nikako), pa da toliko pogreše. Imamo mi debelo iskustvo sa cenama investicionih radova, dokazano na hiljadama kilometara izgrađenih autoputeva i drugih koridora.

A potreban im je i jedan Veroljub Arsić, stručnjak iz Požarevca – završio srednju Elektrotehničku školu u Obrazovnom centru, „13. Oktobar“ u Kostolcu, stalni predsednik skupštinskog Odbora za finansije, pa da podvikne ćlanovima Fiskalnnog saveta – Nećete valjda vi da dovodite u sumnju ono što naša Vlada ptredlaže!

I naši, nazovi stručnjaci, sve navodno renomirani profesori ekonomskih fakulteta, kod takvih argumenata podviju repove i zaćute. Ne pada im na pamet da „uzmu kapu“ i kažu – Gospodo, dozvolite da se mi odjavimo!

Naravno, mi tih 15 milijardi evra za projekat Expo nemamo, ali ništa zato – zadužićemo se, i tu imamo iskustva – pre dolaska SNS na vlast, 2012. godine, javni dug je iznosio 15,85 milijardi evra, sada je negde oko 36 milijardi evra! Oni navodni ekonomski stručnjaci upozoravaju da ćemo već u ovoj godini za kamate morati da platimo oko 1,5 milijardi evra – a kamate u svetu imaju tendenciju rasta. I sve to kod budžetskog deficita kao stalne budždtske stavke.

A sad malo ozbiljno. Predsednik Vučić se diči time da su samo par meseci pre izbora svi pokazatelji govorili – čak i njhovi, da su oni u zaostatku za oko 10% u odnosu na udruženu koaliciju Stop nasilju. Kako se posle samo tih nekoliko meseci moglo desiti da prema zvaničnim podacima koji su upravo objavljeni, SNS ima u Beogradu 46% a udružena koalicija 23% glasova – duplo više!

 Stoji činjenica da je jedan od glavnih razloga broj uvezenih beograđana iz bratske Republike Srpske, sa jednodnevnim prebivalištem u Beogradu. I tu ovom narodu treba objasniti da prebivalište može da  bude samo jedno – dakle ili u Beogradu, ili u Republici Srpskoj, a da je boravište mesto gde čovek trenutnno boravi i da se to ne može povezivati sa pravom građana Republike Srpske da istovremeno imaju i državljanstvo Srbije, te da stoga imaju pravo da na republičkim izborima glasaju i tamo i ovde. Dakle, na parlamentarnim izborima – da, na lokalnim – ne, i to je prva stvar koju naša opozicija treba jasno i glasno da razjasni i objavi, a ne da ćuti na argumente Ane Brnabić koja to zčoupotrebljava uopštenom formulacijom da ti ljudi imaju pravo da glasaju i tamo i ovde.  

Međutim, nije to i jedini razlog. Neko je izračunao da je u Beogradu bilo 30% takvih glasača. Ako se taj procenat odbije od ukupnog broja izašlih na glasanje, proizilazi da je jrdva pedesetak procenata „pravih beograđana“ izašlo na glasanje. Prema tome, u ovom post izbornom periodu, kad vam se neko od prijatelja požali na stanje u zemlji, pitajte ga ne samo za koga je glasao, već i da li je izašao na glasanje.

Ali ni to nije dovoljno. Oni koji se bave izborima, upozoravaju i na kvalitet izborne kampanje, pa kažu da se oni iz vlasti bave konkretnim temama – lagali pritom ili ne, a da se opozicija iscrpljuje u šetnjama sa uopštenim proglasom – Stop nasilju!

Niko i dalje ne bi smeo da negira snagu ulice – dakle i šetnje građana, ali teme moraju da budu konkretne, kao na primer ona o Expu, sa početkom ovog teksta, a to onda otvara i druge teme – cene izgrađenih autoputeva, nacionalnih stadiona  i dr.

U mom selu ima jedan opančar.        

Što on pravi dobre opanke !

Obuješ ih, popenješ se na soliter

i skočiš sa desetog sprata,

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić