Opančar „agencija“: Odsustvo stida

Danas ću da citiram druge, jer „slika“ govori više od reči:

„Prvi znak ljudske gluposti je potpuno odsustvo stida ...“ Zigmund Frojd.

A da je Frojd bio u pravu, gde će boljih primera nego ono što čusmo na Pinku, u emisiji „Hit tvit“, Pinkovoj verziji kultne emisije Utisak nedelje koji traje duže od 30 godina, kod Verice Bradić, Pinkove verzije Olje Bećković. Gosti u programu: Radoslav Milojičić Kena, bivši funkcioner DS-a, jedno vreme čak i njegov izvršni direktor i Dejan Bulatović, bivši podpedsednik stranke Slobode i pravde. Aleksandar Vučić, predsednik (svih) građana Republike Srbije, redovni gost Pinkovih informativnih i političkih emisija, je bio opravdano odsutan zbog učešća u izbornoj kampanji SNS-a u Smederevu, u korist građana te stranke, a protiv građana koji nisu pristalice te stranke, čiji je takođe predsednik.  

Radoslav Milojičić Kena – pa da ga prethodno predstavim: Bivši član čuvenog trojca Demokratske stranke (DS): Šuca-Goca-Kena, sa kormilarom Veljkom Mićunovićem kao političkim komesarom te nekada vodeće parlamentarne stranke, a sada stranke u raspadu kako u potonjem govoru reče pomenuti Kena.

Veljko, ideolog DS-a, je otišao u penziju, Šuca, jedno vreme čak i predsednik DS-a, ide za ambasadora u Ameriku, Goca, bivši generalna sekretarka DS-a, takođe uživa zasluženu penziju, pošto je 24 godine provela na plaćenoj poslaničkoj funkciji u skupštinama Srbije i Vojvodine (ponekad i na obe istovremeno) kao poslanik DS-a, a u poslednjem mandatu i kao ministar u Vladi naprednjačke vlasti na portfelju ... ni sama ne zna kojem – ali berićetnom, nadomestila je nedostajeće godine za penziju sa ministarskom otpremninom.

I tako od pomenutog trojca ostade nezbrinut samo Kena – Jesen prođe, ja se ne oženi, često majka govorila meni – Sine Rade devojaka dosta ti mi sine ne oženjen osta ..., pa Kena odluči da se i on oženi, a kad je dotle došlo, najbolje za onu sa mirazom, i tako reši on da pređe u SNS, čiji je neupitni lider Aleksandar Vučić, čovek koga je, dok je bio u DS-u, Kena nazivao šonjom i izdajnikom Kosova.

Vučić rado prima takve, a još rađe im daje zadatak da se pre nego što ih nagradi za preletanje – u ovom slučaju stavljanje na listu SNS-a za predstojeće izbor iz čega sledi i plaćena poslanička funkcija u Skupštini, da se pošteno izblamiraju, tek toliko da im ne padne na pamet da preletaju kod nekog trečeg. Sudeći po onome što potom čusmo od Kene u gore pomenutoj emisiji, on je zadatu pristupnu inicijaciju uspešno položio:

„Moramo da podsetimo građane Srbije da su upravo oni tražili izbore do septembra meseca, da su govorili do šest meseci unazad da ne žele izbore, pretili su raznim lošim stvarima predsedniku Aleksandru Vučiću ako te izbore raspiše, onda su se jedno jutro probudili u nekoj stranoj mbasadi, neko im je rekao da sada idu veliki pritisci na Srbiju, sada je u pitanju teritorijalni integritet Srbije, sada treba da radite protiv vaše države i to je ono što mene plaši u svoj ovoj situaciji, više od toga ko je na listi. Možemo da govorimo i o Draganu Đilasu, videli smo u vašoj najavi da je on tukao tasta, da je tukao suprugu, postoji tvit, to nije sporno ... možemo da govorimo o Zdravku Ponošu, državljaninu Hrvatske, čovek Hrvat na službenom radu u Srbiji, on želi što gore našoj državi ...

Nadam se da će građani Srbije glasati za rad, za ozbiljnost, za verodostojnost, za ispravnost i za hrabrost koju poseduje Aleksandar Vučić. Hteo bih samo da kažem jednu važnu stvar, ja molim sve  građane Srbije koji su glasali za liste Demokratske stranke na kojima sam i ja bio i koji imaju poštovanje prema Zoranu Đinđiću, jer i ja imam poštovanje prema toj politici, da znaju prvu stvar da u toj Demokratskoj stranci nije ostalo ništa, ni P od politike Zorana Đinđića i da se zapitaju da li bi Zoran Đinđić onako brz, hiperaktivan glasao za odgovornog i požrtvovanog Aleksandra Vučića koji se svakog dana bori za našu državu, ili bi glasao za kilave žabe i spore puževe iz opozicije poput Đilasa, Ćute, Marinike i ostalih.“

Ka da su ga u Mletke šiljali, što bi rekao Njegoš. Stid u ovom slučaju nije sporan, ali pitanje da li se tu samo o gluposti radi, ili ima i nečeg kvarnog – čovek koji je jedan od najzaslužnijih što u Demokratskohj stranci ni „P od politike Zorana Đinđića nije ostako“ sada to koristi kao argument za prelazak u protivnički tabor, ne iz ideoloških već i čisto materijalnih razloga.

Slučaj Dejana Bultovića, bivšeg podpredsednika Đilasove stranke Slobode i pravde, koji je kao razlog za izlazak iz te stranke naveo želju da osnuje novu stranku „kao novu snagu na domaćoj političkoj sceni, od koje očekuje da postane motor pokretač borbe za sve što može i mora da bude bolje u Srbiji“, što se naravno ispostavilo samo kao izgovor, sa svojom pristupnom besedom nije samo smešan, jer je sve to i tužno. Nije vratio poslaničku funkciju stranci iz koje je izašao (što bi se poslaničke plate odrekao), jer je, navodno, poželeo u međuvremenu da deluje u Skupštini kao samostalni poslanik, a kako je delovao vidi se iz priče o ćuranu koju je tamo lansirao, a ovde je u pomenutoj emisiji Hit tvit, govoreći u Đilasu, izneo i detalje te priče:

„Ima jedna stvar da je on dolazio u moju kuću i on kad god dođe kod mene pita gde je ćuran, gde je ta životinja i svaki put ode kod ćurana i nazvao ga „Laver boj“. I on je zvao tog ćurana Laver boj i kada smo imali predsedništvo stranke, mi pričamo o važnim temama o Kosovu, a on ptre sastanka predsedništva me pita gde je laver boj. Ja ne znam engleske reči, ja sam čovek koji je živeo u Francuskoj, al’ sam išao da vidim šta znači laver boj. Onda sam čak video da je poljubio tog ćurana, ne mogu da vam o tome dalje pričam ...“ 

I nemoj, dovoljno je, treba SNS-u i takve budale da osveže već istrštrošene Kebaru, Bakareca, Jovanova, Rističevića ... On o čoveku koji mu je, kako se iz pomenute priče vidi, i kućni prijatelj bio – a kućni prijatelji se ponekad međusobno i šale, ne može ništa pametnije da smisli kao razlog za napuštanja stranke od priće o ćuranu – a pravi razlozi se tek sada vide, jer je i on zavredneo da bude na izbornoj listi SNS-a.

Aleksandar Vučić, predsednik svih građana Srbije, o čemu se prilikom inauguracije i na Ustavu zakleo, je u izbornoj kampanji SNS-a, pod nazivom „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ u Smederevu, otvoreno zapretio građanima:

„Penzije moraju da prate plate i penzioneri će biti sve zadovoljniji. Sve to možemo da izgubimo u jednom danu, u onom 17-tom, vraćam se, mogao sam da biram drugačiji put, da mi bude lakše, ja sam prihvatio zahtev, rekao sam da mi je to najveća čast ...“.

Time se „predsednik svih građana Srbije“, otvoreno stavio na čelo onog dela građana koji podržava SNS, a protiv onog dela građana koji ne podržavaju politiku aktuelne vlasti koju vodi SNS, da bi potom i direktno zapretio građanima Srbije – sve to možete da izgubite ako 17. Decembra ne glasate za nas.

Ne liči li vam to na već viđeno, kada je za vreme jedne od prethodnih izbornnih kampanja, Milan Krkobabić, lažni predsednik udruženih penzionera Srbije, zapretio penzionerima – ako ne glasate za Vučića zaboravite na penzije.  

Da se vratimo na Frojda – nema sumnje da sve njih karakteriše odsustvo stida. Ali da li je tu samo glupost u pitanju. Mi pravnici imamo jedan pravni termin – kvalifikovano delo. To je slučaj kad u počinjenom delu ima i dodatnih okolnosti koje ga kvalifikuju za težu kaznu. Vučić je pravnik – „najbolji u istoriji Pravnog fakulteta u Beogradu“, kako jednom prilikom lupi pa ostde živ onaj legenfarni dekan Pravnog fakulteta u Beogradu, Sima Avramović, pa će razumeti o čemu govorim. Konkretno, kada je o njemu reč ono Frojdovo da je odsustvo stida prvi znak gluposti, ne bi bilo dovoljno, jer niko ne može da kaže da je on glup čovek, ali da gluposti pravi svesno sa nalvećim stepenom namere (culpa lata) je sigurno, pa bi jednog dana, kad se budu polagali računi, to neminovno moralo biti uzeto u obzir.  

U mom selu ima jedan opančar.        

Što on pravi dobre opanke !

Obuješ ih, popenješ se na soliter

i skočiš sa desetog sprata,

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić