Opančar agencija* pita – Dokle može da ide novinarska sujeta?

Jedan sam od onih koji ne propuštaju Dnevnik u 19 (i ne samo to) iz produkcije tv N1 i naravno da mi je bilo drago kad je letos objavljena vest da i Danica Vučenić, renomirana novinarka, dolazi na tu televiziju. Dovoljno je o tome, samo kao primer, pomenuti kako je to zabeležio list Danas: Danica Vučenić – narodni advokat, a u tekstu: „Novinarka Danica Vučenić, autorka brojnih kultnih televizijskih emisija, vraća se na male ekrane posle višegodišnjeg odsustva”.

I naravno, kako takvom novinarskom peru i pripada, Danica Vučenić je odmah dobila i svoju autorsku emisiju – „Iza vesti“, u kojoj četiri puta nedeljno, odmah iza pomenutog udarnog dnevnika razgovara sa poznatim ličnostima o aktuelnim političkim temama.

Gledao sam neke od tih emisija i nije mi se dopao način kako ih DV vodi. U redu je da voditelj „drži“ emisiju, da postavlja pitanja, da je usmerava na temu ... ali nije u redu da pored svega toga, preuzima i ulogu gosta – da ga zatrpava pitanjima, ne dozvoljavajući mu ni da započne odgovore na mnoga od tih pitanja, da zna odmah šta će on da kaže, da zna bolje od njega da kaže to što on želi da kaže ... a sve to sa jednim napadnim isledničkim stilom, koji, rekao bih, često prelazi i granice pretpostavljene pristojnosti između domaćina i gosta. Oni koji je brane kažu da je jednom prilikom izjavila da sve to čini, da bi sagovornika „dovela na tanak led“, isprovocirala ga i od njega izvukla  ono što je očigledno još pre emisije nameračila od  njega da sazna.  

Odgledao sam i sinoćnu emisiju. Gost je bio Miroslav Aleksić, podpredsednik Narodne stranke. Tema – bar tako sam ja shvatio na početku, bila je objedinjenje opozicije pred predstojeće izbore, ali se preko toga brzo prešlo, po meni, zaslugom voditeljke – opšta pitanja i tako to, uglavnom sve do sada i poznato. Da je bilo želje da se o tome ozbiljno razgovara, neizbežno pitanje, na primer, moralo je biti – šta to opet radi Boris Tadić i to na manje od tri meseca pre izbora – okuplja „srpsku demokratsku levicu“ koja neće biti u okviru njegve 1%-SDA stranke već tamo gde on svo svoje političko vreme i provodi – međ' ostacima poražene manjine DS-а, а sve to samo iz puste želje da napakosti Đilasu, kome nikako ne može da oprosti ubedljiv poraz koji mu je ovaj naneo na stranačkim izborima po njegovom povratku sa izgubljenih izbora 2012. godine.

Pa šta su svi ovi drugi ako je on uzeo na sebe da okupi „snage demokratske levice#? Znači li to da ovi drugi nisu ni demokrate ni levica, a ako i jesu da  ne spadaju u „snage“. Nije li to akcija za dalje deljenje opozicije i to baš u momentu kada svi smatraju da jedino ujedinjena opozicija ima nekakve šanse na predstojećim izborima. Što tu akciju ne započe pre – imao je za to sve vreme ovog sveta, a ako se toga nije ranije setio, što sa tom akcijom ne sčeka posle izbora. O svemu tome iskusna voditeljka kakva je DV je morala znati jer Politika je o tome u subotnjem broju objavila sa Tadićem opširan intervju  sa  najavom na prvoj i celoj jednoj unutrašnjoj strani. Ne mogu da verujem da je DV to videla i jednostavno ignorisala – ne samo da Tadića nije pozvala  kao gosta da objasni zašto to radi i zašto to baš sad radi, nije našla za shodno da to i pomene u razgovoru sa Miroslavom Aleksićem.

Nadvladala je pusta novinarska želja za ekskluzivom – da li će opozicija imati zajedničkog kandidata  na beogradskim izborima i ko će to da  bude. Ništa nije pomogla Aleksićeva izjava da se o tome ozbiljno razgovara, da se razgovara i o kandidatima, ali da on iz mnogih razloga ne želi sada da kaže ko su ti kandidati.

Na dalje  insistiranje voditeljke objasnio  je i zašto to opozicija  još uvek ne želi da saopšti – Vučić je veliki manipulator i taj čije bi ime bilo sada saopšteno bio bi i pre izbora uništen propagandom od strane Vučićevih medija. Setimo se kako je prošao Zdravko Ponoš – vrsni, školovani general, čije je ime bilo saopšteno za mogućeg predsedničkog kandidata – došlo je čak do Skupštine u kojoj je Ponoš ocrnjen od strane Vučićevih glasnogovornika, a onaj balvan, šef poslaničke grupe SNS u Skupštini Srvbije, Dr Aleksandar Martinovič – o isuse, sramota  me je i da kažem da je i on pravnik i da čak učestvuje u nastavnoj funkciji ove zemlje na nekad renomiranom Pravnom fakultetu u Novom Sadu, tim povodom reče: "Ja mislim da je to bio najgori načelnik Generalštaba u modernoj istoriji. Mislim da u životu nije postrojio vod. On suštinski o vojsci nije imao pojma", što je naravno notorna laž, ali čini posao u Vučićevom glasačkom telu.

Rezultat – Zdravko Ponoš više nema šansi da bude tetiran kao obećavajući predsednički kandidat. Nemoguće je da DV to ne zna. Biće vremena kad će njihova imena morati da budu saopštena – sada još uvek ne, nikako! Pa zašto DV, iskusna novinarka toliko insistira na tome – nije valjda njena novinarska sujeta jača od toga.

I uzalud se Miroslav Aleksić tome opirao, Danica Vučenić je pokušavala da ga o tome saleće sa svih strana, a vrhunac je bio kad je ona sama reklla da zna ko su kandidati, a da od njega samo traži da potvrdi da li je to tačno ili ne – i sve tako dok žurno nije prekinula emisiju, jer je vreme trajanja isteklo.

Miroslav Aleksić je odoleo svim tim naletima, bio je odličan i hvala mu na tome. Za Danicu Vučenić to ne bih mogao  da kažem. Ona verovatno te noći dugo nije mogla da zaspi – jer nije uspela da od sagovornika izvuće ono zbog čega ga je, stiče se utisak, i pozvala u emisiju, bez obzira što bi takvo saopštenje u ovom momentu bilo štetno.

A imam i jedan praktični predlog – da Danica Vučenič ide jedno vreme na konferencije za štampu koje drži Aleksandar Vučić, a da je za to vreme na mestu voditeljke u emisiji „Iza vesti“ zameni Žaklina Tatalović. Bilo bi to za sve korisno.

*U mom selu ima jedan opančar.       

Što on pravi dobre opanke !

Obuješ ih, popenješ se na soliter

i skočiš sa desetog sprata,

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić