Opančar „agencija“: Politika je kurva

Premisa 1 - Politika je kurva je stara narodna izreka. Premisa 2 - Političari vode politiku. Zaključak - političari su kurve (u daljem tekstu: političari). U kontekstu predstojećih izbora, a ovde je o tome reč, i građani će tog dana biti u ulozi političara i to onih najvažnijih, jer od njihove volje zavisi i kako će da izgleda buduća država.

Subota, 4. oktobar 2023, emisija 24 minuta sa Zoranom Kesićem, gledam, trebao bih da se smejem na priloge koje su autori  emisije postavili, a ne mogu, blam me je i neka nelagodna mučina u želucu me stiska – od države koju smo napravili. I tu odmah da razjasnim jednu stvar – ja neizmerno volim svoju zemlju Srbiju, a neizmerno mrzim sadašnju državu Srbiju koju su neki ljudi od nje napravili. Ja Srbiju tako volim i sebe smatram patriotom za razliku od većine onih koji se za takve izdaju poistovećujući ovakvu državu sa Srbujom.

Ako stvari tako postavimo, odgovor na sledeće pitanje – volimo li ili ne volimo ovakvu državu, bi trebao da bude jednostavan – ili je odgovor da ili ne. I nema tu više onoga da ali ili ne ali. Pa možemo li bar oko toga da se dogovorimo. Ne sa onima iz vlasti, podrazumeva se da je to nemoguće, već sa onima iz opozicije – proizilazi da je i to nemoguće.

Najpre, jedan deo opozicije, proglasi sebe državotvornom opozicijom, za razliku od onih drugih koji to, po njima,  nisu – a šta su onda oni, ko je njima uzeo pravo da se i oni smatraju državopravnim činiocem, jer kao što rekosmo – svi, prave državu, razlika nije u tome, već kakvu ko državu pravi.

I tu dolazimo do onoga što pre neki dan reče Milica Stamenkovski, zvana zavetnica (ili „lažljivica“ kako je nedavno javno prozvaše oni kod kojih ona sa svojim zavetnicima sada prelazi) u emisiji Utisak nedelje:

„Postojala je volja, kod nas je ona bila neupitna i kontinuirana, i kod Zavetnika i kod Dveri. Kolega Jovanović (Miloš) je insistirao da se mi po svaku cenu obavežemo da ćemo učestvovati u koaliciji sa strankama levice, mi smo izneli zadršku“.

Koju zdršku, ne reče, a odgovor je ubrzo stigao – fotografija sa predsednikom SNS-a Milošem Vučevićem, sa iskrenim stskom ruku koja sve govori – pravi će oni državu, ali sa ovima koji su i sada na vlasti. I oni i Dveri Boška Obradovića, pa ostaje pitanje koga su oni sa svojim zapaljivim govorima protiv vlasti do sada obmanjivali.

 Dobro, političara sa početka ove priče je bilo i uvek će biti, ali postoje i oni koji to na drugi način svesno ili nesvesno čine time što svašta zameraju opoziciji koja nas uverava da su konačno postigli dogovor oko jedinstvenog nastupa na predstojećim izborima. To je uočio M.P. pa objavio:

„Odakle ovoliko hejtera protiv opozicije? Šta mislite time da postignete??? Hoćete i dalje da vas jašu Jutke, Palme, Dvocevke, Kebare, Bakareci, Žvalja i ekipa???? Alo debili!”.

Možda taj stil nije primeren, ali je u suštini, ako govorimo o opoziciji, dobronameran, jer upozorava da je u ovom osetljivom trenutku, pred same izbore, to dubko štetno po ishod izbora. Svi mi možemo svašta da zameramo opoziciji, ali u ovom momentu važno je samo ono što vodi željenom cilju, jer nakon tih zamerki, dobronamernih ili ne, u raspravu se ukljuluju i botovi one druge strane i više ne možeš da razlikuješ ko je ko.

Nažalost, ima i javnih ličnosti u čiju dobronamernost ne treba sumnjati, koji svojim nastupima više štete nego koriste. Jedan od njih je i poznati profesor Beogradskog univerzitetaa Jvo Bakić, koji u pomenutom Utisku nedelje reče da se boji da je Srbija temeljno uništena i da je to bila i pre „dolaska nepomenika“, kako on naziva nesumnjivog vladara ove zemlje, pa kaže:

„Posle nepomenika nema šta da ostane i to se vidi i po izgledu opozicije. Ona je jadna, neujedinjena, razjedinjena – ona je jadna. Glasaću protiv režima, ali ću verovatno glasati za opciju u kojoj ima spavača, preletača, a bojim se da ih u svakoj opozicionoj opciji ima.“

 Ne reče koja bi to opcija bila, što naravno vodi daljem zbunjivanju potencijalnih opozicionih glasača, od kojih će mnogi posle tih reči popularnog profesora umesto na izbore, ostati kod kuće, da bi potom i on sam sebi bio protivrečan:

“Ako čovek ostane kući, to znači da režim svakako nastavlja svoju potpuno užasnu ulogu.”

Ja ne verujem da uvaženi  profesor sa svojom dokazanom inteligencijom, rečitošću i šarmom to svesno čini, ali upravo zbog toga on bi trebao da bude obazriv i ne bi smeo da svoju želju za popularnošću pretpostavi jednom višem cilju, jer takvi njegovi stavovi su ne samo pesimistički već u ovom momentu i štetni.

Suprotno od toga čine potpisnici javnog ProGlasa, koji je upravo objavljen, a koji je u Medija centru pročitala glumica Svetlana Bojkovič:

„Drage građanke, dragi građani, Srbija je postala zemlja poniženih i privatizovanih institucija, u senci kriminala spregnutog sa strukturama vlasti i uz korupciju koja postaje stil života. Živimo godine demografskih poraza i neslućenog ekonomskog raslojavanja. Opet smo pred ćorsokakom izolacije…

Naše je nedvosmisleno uverenje da vreme u kome živimo zahteva od svih odgovornih i zabrinutih građana suočavanje s trenutkom, donošenje jasnih odluka i spremnost ne samo za svedočenje o potrebnim zaokretima već i za učešće u njima.

Stvarnost nas je primorala da se zapitamo: kakvi smo to ljudi ako sklanjajući pogled ćutke svedočimo eksploziji kriminala, nepravde i nasilja?

Pokretači ovog obraćanja su ljudi sa imenom i prezimenom, sa svojim životima, porodicama i zanimanjima. Niko od nas nema nameru da se bori za bilo kakve pozicije i funkcije, niti da se upušta u igre vlasti i moći – osećamo se pozvanim onoliko koliko bi svaki građanin danas trebalo da se oseća pozvanim. Na svakome čoveku, opravdano zabrinutom za sopstvenu sudbinu, sudbinu svoje zemlje, svoje dece, porodice i prijatelja jeste da nađe mesto u širokoj skali suprotstavljanja ovom sunovratu.

Od bivšeg apstinenta, a budućeg glasača, preko kontrolora izbornih i predizbornih mahinacija do učesnika protesta, od onoga koji ubeđuje i širi istinu i ohrabrenje do onog koji predlaže rešenja i nudi pravce za izlaz Srbije sa ove stranputice, za svakog ima mesta i svako ima svoju ulogu.

Naša je namera da podstaknemo proces u kome ćemo se svi, u svom punom kapacitetu, angažovati na promeni koja je ovoj zemlji nužna.

Ali nije samo promena nepodnošljive društvene zbilje naš zadatak.Na nama je da gradimo Srbiju u kojoj će biti nemoguće da nam se takva zbilja ponovi.

Zato je neophodno obnoviti demokratski poredak, pravne i političke institucije, duh slobodne i kritičke rasprave u kojoj će ljudi učestvovati bez straha od posledica. Srbiji nije potrebna nova klasa privilegovanih političkih oligarha koji će stajati iznad zakona, već jednake šanse za sve i solidarnost bez koje se ne može proći kroz vremena krize.

Srbiji nije potreban kult ličnosti, već slobodni građani koji sami uređuju odnose u svojoj zemlji.

Naša zajednička vola je da uspemo u tom poduhvatu mora postati zalog za svaku buduću, srećniju i normalniju Srbiju.

Ostanemo li nemi sada i dopustimo li da nas ispišu iz civilizacijskog kruga kome pripadamo, bićemo odgovorni za to što nismo učinili dovoljno da to zaustavimo.

Zato pozivamo sve one koji se u svojim životima sreću s raznim licima jedne te iste nepravde i bahatosti da prevaziđemo sopstvene strahove i nepoverenja i da se udružimo u borbi za drugačiju Srbiju.

Srbija je naša zemlja i zato je ovo zajednička borba u kojoj treba da dokažemo kakvi smo i koliko nas je. Ta borba je zasnovana na lekcijama prošlosti, jasnom uvidu u sadašnjost i, što je ključno, posvećena budućnosti Srbije“.

Slede potpisi uvaženih javnih ličnosti – akademici, profesori, jedan sudija, pisci, reditelji, glumci, novinari …

Podržimo ih! Nisu ni ti ljudi pristalice iste opozicione stranke, i oni bi imali šta da zamere opoziciji, ali su našli zajednički jezik i okupili se oko zajedničkog cilja. Ugledajmo se na njih.

Dragiša Čolić