Opančar „agencija“: Srpska Napredna izborna tehnologija

Moja draga koleginica, Jelena Pavlović, je na fejsbuku objavila kopiju formulara, potpisanog od strane direktorke Pete beogradske gimnazije, koji je uručen učenicima, a koji se odnosi na isplatu iznosa od 10.000 dinara – naših para, najnovijeg „poklona“ koji predsednik države Alekdsandar Vučić daje učenicima pred izbore – preko njihovih roditelja koji imaju pravo glasa.

Jelena je ovaj pamflet nazvala Panika u raju, aludirajući na najnovija istraživanja javnog mnjenja koja vladajućoj koaliciji daju jedva 30% glasova „Ja sam i dalje u šoku, s tim što sam ostala dovoljno pribrana da odmah javno kažem da moje dete neće učetvovati u predizbornom cirkusu i sramoti”, kaže Jelena.

"Poštovani roditelji,

Danas ćete od svojih starešina (znam da učenici imaju svoje razredne starešine – nisam znao da se oni sada zovu starešine, što svakako nije isto, a još manje sam znao da sada i roditelji imaju svoje starešine – prim. DC)  u elektronskom obliku dobiti dva formulara koja treba da popunite i dostavite starešini do petka u 14 časova, a koji se tiču uplate srednjoškolcima u iznosu od 10.000 dinara. Mi smo dužni da vam informacije i uputstva prosledimo. Odštampani popunjen formular donosite lično ili šaljete po detetu do petka 1.12. u 14 časova, kako bi dokumentacija bila sortirana (valjda po kriterijumu – sigurni glasovi, mogući glasovi, protivni glasovi ... – prim. DC) i blagovremeno predata organima lokalne samouprave. Za tačnost podataka (broj tekućeg računa i ostali traženi podaci) odgovara roditelj, kao i za neblagovremenu predaju popunjenih obrazaca (na primer onih koji stignu posle glasanja, 17. decembra – prim. DC). Ukoliko neki roditelj ne želi da primi uplatu, o tome pisanim putem (mejlom) obaveštava starešinu (nije dakle dovoljno da fornular pocepate i bacite ili se, kao Jelena, javno od toga ogradite, potrebno je da o tome obavestite starešinu, kako bi i ti podaci bili dostavljeni organima lokalne samouprave – prim. DC).

Molimo vas da razumete ulogu škole u ovom postupku, koja ne može snositi odgovornost ukoliko uplata ne završi na nekom računu (samo za to – ograda od ostalih vrsta odgovornosti se ne pominje. Na primer – saučestvovanje u krivičnom delu kupovine izbornih glasova i ostalih krivičnih dela iz glave petnaest Krivičnog zakonika – Krivična dela protiv izbornih prava – prim. DC).

U toku je i podela vaučera učenicima (to je  za beogradske izbore – prim. DC). U kovertama se nalaze i uputstva kako se vaučeri mogu iskristiti.

Starešine će vam objasniti obaveze oko preuzimanja.

Srdačan pozdrav,

Borka Popović“

Pomenuh gore istraživanja koja vladajućoj koaliciji daju svega oko 30% glasova. Srećem ljude, razgovaram sa njima, retko naiđem na one kojima nije dosta ove vlasti. Pa kako se dešava da ova vlast redovno pobeđuje na izborima?

Bez pretenzija da ovde pominjem sve izborne marifetluke zašto je to tako, gore je naveden samo jedan od brojnih primera koji se odnose na faktičku kupovinu glasova. Ne verujem da više postoji ijedna kategorija građana koja nije pokrivena ovakvom vrstom „poklona“ – studenti, đaci milicajci ..., što bi rekao Želljko Bebek, u pesmi Zbogom motre, svi od novorođenčadi do penzionera, osim nezaposlenih koji nikada ništa ne dobijaju, jer su sami za to krivi – mogli bi odmah da se zaposle, samo da se jave stranci.

Naravno, poklonu se u zube ne gleda, kaže se u narodu. Ali da li je to državna socijalna politika ili politika jednog čoveka i njegove stranke. Ako je državna politika, zašto o tome ne postoji odgovarajuća budžetska pozicija o kojoj bi se raspravljalo u Skupštini prilikom usvajanja budžeta, a ne samo pred izbore, onako paušalno – u izbornoj kampanji jedan čovek saopšti odluku, i to je to.

Svi ti „helikopter“ pokloni, kako ih u žargonu nazivaju, idu na teret svih  građana Srbije, a faktički su samo u korist jedne stranke – Srpske napredne stranke (SNS) i njenog ostanka  na vlasti. A to košta. Prema podacima koji se mogu naći na internrtu, samo za isplatu građanima Srbije od po 100 eura, utrošeno je preko 600 miliona eura, što je oko 10% sredstava koji se godišnje izdvajaju za pomoć privredi.

Planirani budžetski deficit je redovna stavka u budžetu Srbije, a mi se i dalje zadužujemo – 2012. godine, u vreme dolaska SNS-a na vlast ukupan spoljni dug je bio negde  oko 15 milijardi dolara, a danas je već prešao 36 milijardi. A sve će to, sa kamatom, morati da vraćaaju generacije koje dolaze – svih građana a ne samo građana jedne stranke.

Postoje i ditrektna davanja za tzv. sigurne glasove. Čitajte o tome u kazivanjima ubačene (undercovered, što bi rekli u američkim filmovima) noviarke CINS-a (Centra za Istraživačko Novinarstvo Srbije), koja je razotkrila kako se preko registrovane agencije za hostese – COL  centra SNS-a, isplaćuju ti iznosi. „Po osnovnoj računici, na nedeljnom novou je isplaćivano preko tri miliona dinara, a sama grupa postoji od sredine avgusta ove godine, kaže ubačena novinarka CINS-a IM.

Radi se o klasičnoj kupovini glasova – Davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem (član 156 Krivičnog zakonika), a tužilaštvo po podnetoj krivičnoj prijavi upućuje podnosioce na izborne komisije. Pa nisu izborne komisije, već oni nadležni za krivično gonjenje. A šta izboorne komisije mogu tu, bez pomoći tužilaštva da urade – čak i kad bi se pozabavile time samo u domenu izbora, kad su i te komisije formirane po paritetnom principu u kojima ima više glasova onih sa vlasti, nego onih iz opozicije. Proizilazi da i tužilaštvo nečinjenjem – u pravu je i to kažnjivo, faktički saučestvuje u ovim krivičnim delima.

Naravno oni na vlasti će vam reći da u kampanjama troše svoje pare. A tehnologiju otimanja zajedničkih para najbolje je pokazao BIRN koji je razotkrio kako se preko Ministarstva za rad i socijalna pitanja isplaćuju milionski iznosi fantomskim firmama i subjektima – koji čak nisu ni obavešteni o tome, a zatim se vraćaju u kasu SNS-a. 

Naravno za pokriće takvih troškova koriste se i radikalnije metode – ugradnja kod investicionih radova, na primer, pa tako kilometar izgrđenog autoputa kroz brdovitu Vojvodinu košta duplo više od kilometra autoputa koji Hrvatska plaaća kroz ličke gudure.

Ne bi vladajuća garnitura sve to mogla da radi bez vernih pratećih  kolaboranata. Pogrešno se smatra da su to uglavnom penzioneri. Ne, oni su manji deo ledenog brega, zaluđeni populističkom propagandom – samo da ne bude gore. Daaeko su opasniji oni noseći stubovi koji predstavljaju izvršni deo ove vlasti. Najopasniji pa i najodgovorniji, a vreme polaganja računa će kad tad doći.  Možda je ovo i krajnji momenat da se „uzmu u  pamet“.

U mom selu ima jedan opančar.        

Što on pravi dobre opanke !

Obuješ ih, popenješ se na soliter

i skočiš sa desetog sprata,

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić