Srpski paradoks

Većina ljudi zna kako da preživi u Srbiji i snalazi se bolje nego Ber Grils u divljini. Ali živeti u Srbiji čini se da znači da plata treba da bude minimum 1000 evra. Istinsko življenje podrazumeva da prestanemo da preživljavamo, a da prihvatimo činjenicu da nećemo imati platu od 1000 evra. To je paradoks. Ali, hvala Bogu pa smo inteligentan narod koji je izrodio silne naučnike, pa ćemo sigurno rešiti ovaj paradoks. Pritom, cilj ovog teksta nije da se iskaže ironija, već da se zaista ponudi rešenje. Kako prestati preživljavati, a ne sanjati platu u stranim valutama sa što više nula? Lako. Razmišljajte o dinaru na konstruktivan način. Svaki dinar je bitan. Ali ne tako da se odbrojava do kraja meseca dinar po dinar, a još uvek ih niste primili i uzeli u ruke i još pritom unapred razmišljate kako će da odu na sve i svašta. Razmišljanje o odlasku para u stvari tera pare od vas. Onda se vi nalazite u situaciji istovremenih osećaja privlačenja i odbijanja novca. A tu je i osećaj odricanja, pomešan sa željom za posedovanjem.

To su snažna osećanja koja, kada se isprepletu, stvaraju nezdravu zbrku u mozgu. Ako želite da imate novac, da uživate u njemu, zapravo vam je potrebno da odagnate takve osećaje. Umesto što brojite novce koje još uvek nemate, umesto što razmišljate o računima koji još nisu stigli, živite u uverenju da će vaša deca biti srećna ako su sita i ako imate da im priuštite par novih patika, možete da zavučete ruku u džep i da izvučete koju kinticu iz njega. Tada neka vas preplavi samo osećaj posedovanja – ne novca, nego volje da nešto lepo uradite s njim. Možda imate za jednu ružu za partnera, a možda za jednu bombonicu kojom možete obradovati vaše dete. Ako imate nedovoljno za bombonicu, uštedite za sledeći put, da imate za nju, ili udelite nekom prosjaku ili u humanitarne svrhe. Kada bi se svi vodili tom logikom, kada bismo kupovali male stvari sebi i našim najmilijima, naučili bismo i sebe i druge da se radujemo malim stvarima.

Deca su posebna priča. Ona traže svaki vid pažnje, lepe reči, brigu, a naučiti ih da se raduju malim stvarima je najveći podvig jednog roditelja. Ako sada u ovom trenutku nemate dovoljno, probajte da uštedite. Svetla u kući moraju da se gase i mora se prati veš kad je jeftina struja. To bi trebalo da radite i onda kada biste imali milione na bankovnom računu, jer nije stvar u uštedi novca koliko je do toga da upaljena svetla bez potrebe i pranje veša na skupu struju spadaju u vid bahatog ponašanja. To su, dakle, dva problema sa kojima se susrećemo – ne znamo da se radujemo malim stvarima i bahato se ponašamo. Mi hoćemo veće plate kako bismo mogli da kupujemo ono što je skupo, a nismo naučili da maloj stvari podarimo značenje koje proističe iz velikog srca, a sa druge strane smo ljuti što nemamo dovoljno velike plate da finansiramo raskalašnost kojoj se odajemo uprkos nedozvoljenom minusu u koji ulazimo.

Naravno da su političari korumpirani i da kradu, ali onda kada budete odagnali nepotrebne misli, kada budete naučili kako da savladate paradoks, onda ćete dobiti i crno na belo računicu koliko su od vas ukrali. Tek onda ćete imati osećaj istinske vrednosti koju ćete početi da branite. Videćete da ste na korak da izađete na ulice da se izborite protiv lopova. Nećete tako zaraditi 1000 evra, ali ćete uspeti da se izborite da imate malo više nego sada, ali to ćete znati da cenite i ostaćete sa novostečenim navikama zauvek. To će postati jedan zdrav deo mentaliteta. Po tom modelu ne žive čak ni materijalno bogate zemlje, jer tamo će ljudi zauvek ostati robovi koji će raditi za velike koorporacije. Oni imaju plate od 3000 evra i naviše, ali nijedan cent ne znaju da cene. Ruže kod njih su još jeftinije, ali ih oni poklanjaju samo za Dan zaljubljenih i 8. mart, i to su dani kada oni zaista ne misle na svoje žene, nego to rade iz čiste konvencije. Njihova deca se ničemu neće radovati jer se sa njima nikad ne počinje od jedne bombone. Kako mislite da preživite bilo gde ako ne znate da cenite ni mrvicu, a kamoli u Srbiji? Finansijskih kriza će uvek biti, ali najopasnija je kriza svesti. Srbijo, probudi se i reši paradoks!

Radmila Stolić