Kakvu budućnost želim

Isprva, ovu temu nisam shvatila ozbiljno i činila mi se mnogo fantastičnom, u smislu naučnom - fantastičnom. A onda sam zatekla sebe u želji da imam nešto. Kada sam poželela nešto da imam što sada nemam, zamišljala sam to u svojoj glavi. Ništa drugo nisam činila nego zamišljala sebe u budućnosti. I ova tema je počela da mi se sviđa.

Kada govorim o budućnosti ne mislim na daleku budućnost i ne zamišljam sebe za dvadeset ili trideset godina, već mislim na to šta želim da mi ostvari kroz par godina. Zaista sebe ne mogu zamišljam kao tetku ili bakicu, ali kao ozbiljnu mladu ženu mogu.

Kada zamišljam budućnost ne razmišljam o petospratnoj vili sa trideset soba, mislim da to ne bi bilo realno. Moj organizam ne bi preživeo da iz dvosobnog stana odmah pređem u takvu vilu. A i pitala bih se šta bih radila sa trideset soba. Ne bih umela da se ponašam u tolikom prostoru. I u takvom razmišljanju sam shvatila da nije dobro da čovek dobije odmah mnogo, nije dobro jer nije naviknut na to. Mnogi moji prijatelji zamišljaju da voze ferari, a ne znaju ni jugo da održavaju. Mislim da to nije realna želja, a samim tim i takva budućnost. Budućnost na slabim osnovama.

Kada mislim o svojoj budućnosti razmišljam o tome iz trenutne perspektive. Mislim na to šta bih zaista mogla da uradim i ostvarim. Na primer: kako ću da okrečim svoju sobu, popravim vratanca od ormana, odem na more i posetim prijatelje, zatim, kako ću da popravim auto, promenim amortizere, kako ću da idem u bioskop da gledam film koji je snimljen prema mojoj omiljenoj seriji “Apsolutno fantastične” i šta ću obući za predstojeći doček Nove godine. Takođe, zamišljam sebe u novim poslovnim aktivnostima, u novom autu, a već imam u vidu neka nova mesta i neke nove ljude.

Šta želim reći?

Zamišljam svoju budućnost svakog dana kako u njoj napredujem sve više i više, kako mi je život intenzivan i zanimljiv iz dana u dan, kako živim punim plućima i ostvarujem svoje ciljeve korak po korak. Mislim da je za mene tako najbolje - ići korak po korak. Zapravo, mislim da je to najbolje za sve, step by step. Polako i temeljno. Dugovečno.

Ono što želim i o čemu razmišljam uvek stavim na papir. Volim da pišem o svojim ciljevima. Pišući o njima ja ih negujem, bacam fokus na njih i usmeravam svoju energiju u potpunosti. Ujutru se rano budim i dok radim vežbe za vrat i kičmu ostavim par minuta da promislim o svojim dnevnim planovima. Verujte mi, ovo se vežba.

Dakle da zaključim.

Možda nije lako doći do određenih ciljeva, ali nijedna vežba nije laka na početku. Vežbanje sopstvenih ciljeva je jednako bitno, kao verovanje u sebe. Biti uporan i strpljiv u svom radu je deo toga. Vežbanje je ciljeva, odnosno zamišljanje budućnosti je rad na sebi. Vizuelizacijom dolazimo do rešenja, novih iskustava, ideja, pronalazaka. Što većim zamišljanjem mi sve jasnije vidimo put ispred sebe.

A kada vidimo put, onda znamo da hodamo i danju i noću. Besprekorno.

Ana Berbakov