Kratko uputstvo za menjanje sveta

Ne možemo promeniti svet, nikako sami protiv svih, a ni kao rulja. Sam nećeš imati šanse, ako im pokažeš svoju želju i otkriješ svoje slabosti pregaziće te, a rulja je glupa, uplašena i ubeđena u brojčanu sigurnost, ali su sami jako slabi. kloni se rulje, izbegavaj skupove, šetnje i proteste. Rulju najlakše ubijaju.

Bukovski: „Ako im dozvoliš da te ubiju - hoće.”

Budi siguran da hoće, pa kako se onda spašava svet? Spašavanjem pojedinca, naravno. U tišini se gradi i sakupljaj znanje, snagu, budi siguran u ono što želiš i o čemu razmišljaš, okruži se sličnima, čak i pomozi nekome kome je potreban okidač, odvrati ga od smrti. Znam, teško je sa ljudima koji su već izgrađene ličnosti, ali se potrudi, ako shvatiš da možeš nekoga da spasiš. Ne glumi buntovnika, ne glumi umetnika, ne glumi odbačenog, jer nikome nisi ni pripadao, i ni slučajno ne glumi proroka. Ne pomažeš sebi, a nekoga ćeš upropastiti. Pokušaj prvo sebe da spasiš, to će ti možda izgledati kao mala stvar, ali posmatraj sebe kao keca u rukavu kojeg čovečanstvo ima u borbi protiv ovog lošeg sveta. Svet je loše napravljena kula od karata, a kad jedna karta ispadne, postoji šansa da će i ostale, i kula će se srušiti, onda može da se napravi nova, ako razumeš.

Najbitnija je uloga roditelja u svemu ovome. Decu može da napravi svako, ali ne može svako da bude roditelj- osoba koja ti pruža sigurnost, ljubav, pažnju i znanje. Deca su budući ljudi. To su najčistija stvorenja na svetu, pravi primerak duše, koju nažalost, toliko njih izgubi tuđom nepažnjom i uticajem. Neki uspeju da je zadrže kraće, neki duže, neko ne uspe, a retki je zadrže do smrti. Deca su krajnje iskrena i neiskvarena bića, jer svoj mržnji neko ih je naučio ili su je videli, a često i doživeli, a deca rade ono što vide. Uzori i slika kakvi treba da budu jesu im roditelji. Roditelji moraju da se postave kao prijatelj, treba da ih pripreme za ovaj svet koji je još neko pre njih samih iskvario i zatrovao. Ako dete kaže da mu se ne sviđaš ili te ne zavoli i ne želi kontakt sa tobom čak i posle duže vremena koje si provodio s njim, zaista treba da se zapitaš kakva si osoba, jer deca su iskrena...

Obrazovanje i škole takođe su važna stvar. Toliko pogrešnih i suvišnih informacija završi u glavama dece i mladih da u njima više nema mesta za one bitne i suštinske, koje zaista pomažu u životu. Roditelji moraju da učestvuju u školovanju deteta svakodnevno i da ga nauče ili isprave u onome u čemu greši, ašto je detetu preneto u školi. Profesori, nastavnici, učitelji i vaspitači imaju možda najvažniji posao na svetu, pored roditelja. Treba da izvedu jedno mlado biće na pravi put, a mnogi ljudi koji bi to trebalo da rade ne shvataju važnost svoje pozicije, često je zloupotrebljavaju i odbacuju, a to je jedna velika obaveza i dužnost koju imaju. Sebični i samoživi ljudi koji svet uzimaju za svoj i posle smrti ga ostavljaju kao Pantelija u Maratoncima - samom sebi, šta? Deca, deca nasleđuju svet i zato ne budi sebičan kao nekad ovaj jugonostalgičar što plače za veštačkom tvorevinom, da uzimaš kredite i onda letuješ besplatno, imaš petosoban stan, ne radiš ništa, a tvoja deca, unuci i praunuci da žive bedno i vraćaju tvoj kredit.

Mnogi ljudi misle da će im biti bolje u vezi, braku, ako se rodi dete. Istina je da dete nekako ublažava svaku patnju, bedu i zbližava ljude, ali to je živo biće, to je najčistiji oblik duše i budući čovek. Dete moraš da naučiš nekim stvarima, važnim stvarima. Zapitaš se kakvo onda prokleto, idiotsko stvorenje mora biti neko ko dozvoli sebi da naudi deci, ko baci svoju bebu sa prozora ili na đubrište.

Svako želi da svet bude spasen, a ne polazi prvo od sebe. Kako nikome ne padne na pamet, da ključ za spas sveta neće biti drugi silazak Hristov, ili nekog božanstva, predsednički ili parlamentarni izbori, već ono biće koje pokriješ dok spava svako jutro pre nego što odeš na posao.

Stefan Stanojević