Mir

Kako bi bilo da svi vi, veliki revolucionari i buntovnici, malo ućutite i odmorite? Bilo bi lepo i tiho, eto. Ne znam zbog čega više taj poziv da se izađe na ulice, u toj odvratnoj masi, da se zapali skupština ili zgrada Vlade, ambasada Hrvatske ili SAD-a, par političara na lomači, itd. „Pazi se onih koji konstantno traže masu; oni su niko i ništa kad su sami.” - Čarls Bukovski.

Zašto jednostavno ne prestanete da izlazite na izbore, ili prekinete da gledate televiziju gde se pojavljuju ljudi koji vas čine nesrećnim i ljutim? Pokušajte da budete srećni za promenu. Okrenite se svojim prijateljima, porodici, partneru. Trenirajte, putujte (a verujte mi, obišao sam toliko gradova u Srbiji za siću, ili nekad i besplatno, a poznajem mlade ljude koji su tako obišli i Evropu) čitajte knjige, mnogo knjiga, što više knjiga, pametnih, dobrih, iskrenih knjiga, opuštajućih, bajkovitih, samo da pobegnete od realnosti. Zar ne vidite da je to spas? Fikcija, mašta, imaginarno. Stvarnost je bolna, siva, nema budućnost, ne obećava, dok fikcija pruža užitak, prelepo bekstvo.

Ko vam je rekao da ne možete da ostvarite svoje snove? Da budete srećni, recimo, budete pisac, muzičar, arheolog, naučnik, izumitelj, poznati sportista, da imate osobu koju sanjate pored sebe ili u svom zagrljaju? - Oni. Ko su oni? Oni su bedna, tužna, bljutava i siva masa koja nije uspela, koja je mrtva, glupa, zla, ljubomorna. Oni su pod kontrolom trendova, medija, društva, ekonomije, politike i ima ih u starosti od 15 - 80 godina. Moraš na vreme da otvoriš oči i iskobeljaš se iz njihovog realnog sveta koji će samo da te povredi i sigurno ubije, ako mu dozvoliš to.

Ja pričam ovo iz iskustva, imam 20 godina i imam veće iskustvo nego neko ko je duplo stariji od mene, a iskustvo ne ide sa godinama. Kao klinac želeo sam da budem arheolog, tačnije paleontolog. Obožavao sam istoriju, grčke mitove i dinosauruse. Rekli su mi da je bolje da učim nešto drugo, jer nikada neću naći posao kao arheolog ili paleontolog, a posao je jako bitan i novac. To su mi rekli.. Bio sam tada jako mlad i neiskusan, povodljiv, pa su uspeli da mi oduzmu jedan san. Sada ne postoji smrtnik koji će to da mi uradi. Dakle imam 20 godina, pesnik sam, pokušavali su na razne načine da me odvrate od toga, pričama kako neću moći da živim tako i da neću zaraditi novac. A gde to piše, jel to postoji neki zakon da neću uspeti?! Ko je to rekao?! Oni, naravno. Da li je stvarno novac najbitnija stvar na svetu? Ako tebi jeste, najbolje je da se odmah ubiješ, ili se pod hitno promeniš...

Pročitao sam većinu sadržaja velikih polica u gradskoj biblioteci u Pančevu, neverovatno sam opšteinformisan i niko ne može da me farba sada. Objavljen sam na svim mogućim portalima za književnost u Srbiji i šire, časopisima, zbornicima, održao sam tri samostalne večeri poezije u lokalima koji su bili prepuni mladim ljudima, dakle ostvario sam jedan svoj san, a tek sam počeo. Sasvim slučajno sam upoznao devojku za koju sam saznao kasnije da je to devojka koju sanjam za sebe proteklih šest godina. Imao sam je, dakle ostvario sam sad već dva sna. Uskoro ću objaviti zbirku poezije i probiti led koji sam godinama lomio u komade, ostvariću tada već tri sna sa samo 20 godina. Šta vam ovo govori? Neki ljudi umiru, a da se nisu ni potrudili jer im je neko drugi rekao da neće uspeti! Većina umre, a da nikada ne ostvari svoj san!

Nema razloga da izlaziš na ulice i dižeš bunu i revoluciju, posveti se sebi i svojim ljudima, ostvarite snove kao pojedinci, spasićete sebe i spasićete svet. Da bi zavladao mir u svetu, potrebno je da se ljudi prvo pomire sa njima samima.

Stefan Stanojević