Money, money

Novac je često uzročnik čovekovog stradanja. Usled nedostatka novca čovek biva nervozniji, plašljiviji, nesigurniji. U njemu se talože negativne crne misli vezane za sutrašnjicu. Tada su misli i emocije u negativnom skladu, i reči ponekad mogu da budu produkti toga. E, sad se vi, a i ja, pitate kako privući novac? Kada govorim o novcu, mislim na ljubav prema novcu, a ne na strah. Većina ljudi ne vidi razliku između ove dve stvari. Evo primera: mi želimo novac, želimo ga svim srcem, ali nam uvek izmiče, jednostavno ga nema. Mi ćemo, kao po običaju, da krivimo državni sistem, finansijsku krizu i ljude oko nas. Sve te osobe, situacije i okolnosti nazivaćemo pogrdnim imenima, i na kraju bićemo nervozni zbog celokupnog stanja. Ali kada osećamo bes, očaj ili strah, onda to znači da nismo u ravni sa onim što želimo ili tražimo. Ako gledamo ono što jeste, trenutno stanje u kom smo, tj. švorc, i mislimo o tome, a kada mislimo o tome što jesmo (npr. čovek bez novca), Zakon privlačnosti nam daje još toga što jesmo. I ako posmatramo to što jesmo i mislimo samo o tome, Zakon nam opet to servira i mi se ne pomičemo sa nulte tačke. Stop tome! Bilo bi poželjno da nađemo drugi pristup onome što jeste iz pozicije koristi.

Ono što bi trebalo svakako da se zapamti je da većina ljudi gleda na sebe kao ovo sam ja, ja čovek bez para, nemam novca danas! Da li smo to mi? Zapitajmo se. Ne, to nismo mi! To smo bili mi! Ako gledamo na sadašnjost u kojoj nemamo novca ili bilo šta, to nije ono mi jesmo, nego što smo bili. To je talog ishoda naših prošli misli, reči i dela. Tako da, ukoliko budemo stalno gledali te stvari na takav način, mi ćemo konstantno živeti u svojoj prošlosti, u tom talogu misli i dela. Kada pogledamo svoje trenutno stanje i odredimo sebe po tome, i pritom se osudimo da nećemo da imamo više i bolje osim toga, zapravo nećemo ni imati. Ali i to se može izmeniti – mi se možemo izmeniti. Kako? Bilo bi lepo da najpre odlučimo – šta želimo? Da kažemo iskreno sebi želim novac. Ali nije dovoljno samo reći, moramo i da osetimo vibraciju tih reči, da se ne bojimo tog novca, da ne strahujemo zbog njega, nego da ga volimo.

Počnimo prvo sa malim iznosom, npr. Želim novac, i to sumu od 1.000 dinara. Izgovorimo to glasno i u sebi, i verujmo da već imamo hiljadarku u džepu. Verujmo da je zaslužujemo, verujmo da je moguće. I onda sklopimo oči i zamislimo kako se ona gužva u našem džepu – napravimo vizuelizaciju, imaginaciju, pustimo mašti na volju; to nam niko ne može zabraniti. Zamislimo ono što želimo i osećajmo kao da to već imamo. Najvažnije u svemu je osećaj. Kada završimo sa tim, otvorimo oči i pogledajmo u ono što imamo, čak i ako nam je prazan džep, koncentrišimo se to što imamo i budimo zahvalni i uživajmo u tome. Nemojte me pogrešno razumeti, ne kažem da bi trebalo da uživamo u praznom džepu, već da mu budemo zahvalni jer ga imamo barem takvog kakav je – jer neko nema ni džep, a mi ga baš sad punimo, baš sad dok čitamo ovaj tekst. Na kraju, započnimo dan i pustimo to da Univerzum odradi i poverujmo mu.

Eto, danas kupih srećku i osvojih čitavih 300 dinara. I šta sam uradila, jednostavno, zahvalila se Univerzumu što mi je dao jedan divan obrok i vruću kafu u novom pasta baru, koji se nedavno otvorio u mojoj ulici. Zato pazimo šta mislimo, možda nam se ogrebe neka srećka u životu...

(nastaviće se)

Ana Berbakov