Sport kao stepenik ka uspešnom životu

Kao i u prošlom tekstu pisaću o sportu. Moje viđenje sporta je više od rekreacije. Sport je naše stanje uma i balans između duha i tela. Mnogi bi rekli sveto trojstvo, ja kažem sportsko trojstvo – um, duh, telo.

Pre nego što se odlučimo na sport ili vežbu bilo bi poželjno da razmislimo šta je to što odgovara našem temperamentu i našoj trenutnoj energiji. Nije fudbal za svakog. Neko više voli individualne sportove, neko voli da bude potpuno fizički aktivan, a neko pak mirnije stvari. Ja sam isprobala sve od aerobika do joge i shvatila da mi sve prija, ali da ne osećam potpuno zadovoljstvo. Kada sam imala nelagodnosti sa kičmom, moj kiropraktičar mi je postavio jedno vrlo dobro pitanje: da li te sport kojim se baviš čini srećnom? To bi u prevodu bilo - jesi li srećna posle treninga? Tada sam se prvi put zapitala jesam li srećna? I onda sam počela da se testiram otpočetka.

Postoji nekoliko početnih prepreka kada je vežbanje u pitanju. Hoću da kažem da  svaki početak nije lak. Ali, do sad smo naučili da prepreke nisu strašne i da one treba da postoje da bi nas naučile nečemu, da bi nam pokazale pravi put.

Vidite, kada imate problem sa težinom, tj. kada težina ugrožava vaše zdravlje jeste odbacivanje čitave ideje i priznavanje problema. Međutim, kada to shvatimo onda bi trebalo racionalno razmotriti sopstvene mogućnosti i prilike kako da se rešimo viška. Viđala sam mnoge žene koje su vežbale do iscrpljivanja. Nakon treninga bi se jedva odvukle kući, a ujutru bi se budile u bolovima. Mislite li da je to pravo rešenje? Pa još ako dodamo na sve to i dijetu do izgladnjivanja, šta onda radimo – od svog tela pravimo logor mučenja i gladi. Da se razumemo, niko od nas ne očekuje da u samom startu postignemo čudo, ali ni da se opuštamo u smislu nerada ili “odrađivanja” treninga. Pa gde je tu sreća? Nema je.

Sport je vid rekreacije, ne samo tela, nego i duha. On treba da nam pričinjava zadovoljstvo, inače zbog čega bismo trošili i vreme i novac, a bogami mišiće, u teretani, ako zbog toga nismo srećni. Mnogi će odustati na samom početku, jer jednostavno nemaju rutinu. Šta to znači? Da bismo postigli i minimalne rezultate neophodna je aktivnost u kontinuitetu, što znači da bi bilo poželjno da uspostavimo kakav-takav dnevni ili nedeljni režim fizičke aktivnosti. Za početak preporučujem dva puta nedeljno po sat vremena. Iako ćete imati upalu mišića, kao ja posle klizanja, ne zaboravite da se oni baš grade u tom momentu. Umesto što biste odustali od toga, nakon treninga meditirajte metodom opuštanja mišića – takve video klipove možete naći na you tub-u.

Ukoliko budemo svi imali ovakav optimističan pristup prema svom telu, sport nam može poslužiti na jačanju samokontrole, samopoštovanja i na kraju samopouzdanja. Dobra psihofizička aktivnost nam može, takođe, pomoći da prevaziđemo inertnost, otpor i sklonost ka grehu prežderavanja, kao i racionalizaciji akumuliranja energije za druge ciljeve u životu.

Jedan, dva, tri, pozor, sad!

Ana Berbakov